Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - listopad 2012
utorak, listopad 30, 2012

Kod nas je sve popizdilo za Sultanom Sulejmanom. Čitan u novine ( a novine su Slobodna, sve ostalo su tiskovine) da je samo ovi vikend petsto Splićani išlo turistički u Istanbul. To je prava pravcata Sultanomanija! Na listu superheroja Spider-man, Bat-man, Super-man, mi smo dodali najvećeg superheroja, Sulej-mana! Ne bi se začudija da ljudi počmu nosit turbane po gradu, da se muški pođu obrezat i ženske da počmu brijat vjeverice.To drugaricama i nije naročit problem, kad briju noge, samo još da malo potegnu uzbrdo i prema sredini. Dalo bi se od toga napravit dobar biznis dok traje Sulejmanija, otvorit ću obrt za obrezivanje. Dat ću učinit reklamu, neonski natpis: kod mene obrežite miška, ne budite piška! Ili još bolju reklamu: obreži se, boli te kurac! Ma, opizdit ću odma na strano tržište, opizdit ću u Švabiju reklamu: volen zi bite, otkidat kvarat kite? Moga bi iznajmit neku garažu ili smećaru u nekoj zgradi, koji će mi kurac veliki prostor za obrezivanje? Kad otvorim obrt za obrezivanje, moć ću stvarno reć da radin posal od kurca. Radit ću za kurčevo zdravlje, uz kurbe ću još i ja zarađivat od kurca. Samo ne znan s čin ću obavljat obrezivanja? Koliko ću capnit kože s kurca ljudima, nije to zajebancija, ogulin li komu naranču do kraja, popizdit će, ubit će me još? Ajde, moga bi otkinit onako malo s vrha, da izviri glavić i još pola centimetra doli. Tako da mojin mušterijama vršnjak izgleda ka hot dog, ono kad iz hot doga viri kantun od hrenovke vanka. Eto to smo riješili, a s čim ću radit obrezivanja? Koji je alat za to? Neću sikiron, ni motornon pilon, to sigurno? Iden li sklapelon iskidat ću sebe i mušterije, to otpada. Iden vidit u kužinu imamo li onaj kurac za krckat orahe, e s tin bi moga radit obrezivanja. A moga bi dobit od države i kakvi poticaj ili kredit od Habora, ka da će in bit prvi put da su dali lovu za kurac? Samo moran požurit dok traje Sulejmanija, kad prođe, neće od toga posla više bit ništa. Neki dan smo na poslu pili kavu nas 6-7. Znači, bilo nas je više nego navijača na Dinamovin utakmicama u Ligu prvaka. Nije bilo direktora, otiša je u Zagreb, u upravu po svoje mišljenje. Ja san reka da je otiša na Hadž i onda je počelo, opizdila nas je Sulejmanija za kavon. Je, tako je i mene je pukla Sulejmanija. Diga san se i učinija đir ka Zumbul aga. Zumbul aga je eunuh, a to znači da in je malo poletila ruka kad su ga obrezivali. Fale mu određeni dijelovi tijelovi tijela, jaja ili neki drugi kurac mu fali. Zato je njemu lako hodat ka debil, a ja se moran ispizdit pun kurac da bi hoda ka on. Onda smo dilili uloge iz Sulejmana po firmi. Direktor je Šećer aga jer ima najveći drob u firmi (čak veći drob nego šta ja iman). Pušo je reka da san ja Belaj aga, ko zna zašto, toga age u Sueljmanu nema. Na to san ja njemu reka da je on Zumbul aga, jer ga je uprava uškopila.Majka Sultanija je jedna visoko pozicionirana menadžeruša i još smo par uloga podilili po firmi. Jednu lagano popunjenu kolegicu smo odredili da bude Stara guda, normalno, dok nije bila tu. Stara guda je Gospa Daje, glavna od svih sluškinji od Sultanije. Ja je zoven Stara guda, jer je stara i debela, a i ne mogu je nikako zvat Gospa Daje. Šta daje, pičke? Sultaniju Mahedevran zoven Munivrana, a Gospu Gulham, zoven Gulaš, tako mi je lakše. Sulejmana zoven Suljo, od milja, jer je ljudina. Jebeš ti čovika kome nije veća brada od kose! Matrakčija zoven Maderfakči (to se piše mother fucki chi).One Suljine ministre, paše, age, koji su već kurac, koji nemaju turbane nego naopako okrenutu bilu kantu od kokica iz kina, zoven kokičari. Tako ja za svakoga iman svoje ime, jer mi je tako lakše pratit seriju, nego da zapamtin njihova imena na turskom. A u nas od kad traje Sulejmanija niti jedan put nisan čuja uzrečicu: proša je kraj mene ka kraj turskog groblja. Eto, dosta nan je jedna turska serija da izbaci se iz upotrebe uzrečica koja traje pitaj kurca od kad. I Mr. Q je podlega Sulejmaniji isto, tako smo neki dan na telefon prvo pričali dvi tri minute na turski. Dok je špreha na turski trajala Mr. Q-a je njegova žena malo čudno gledala, a moja bidna Žena je na svašta navikla, pa je to baš nije puno zaprepastilo. Dosta o Sulejmaniji, sad dio posvećen nadolazećem Danu mrtvih. Moja Žena kaže da se ona neće pokopat na Brač. Da bi ona da kupimo grobnicu u Split. Valjda joj ovde bolje prija zrak. Ja san joj na to reka, da ću ja pandrknit prvi, pa me može bacit u škovace, zakopat u park isprid zgrade, ili najbolje, da me može kremirat! Kad me kremira, može me stavit u prazni važ od cedevite, pa lipo sa mnon na televiziju. Ispod neka stavi miljeić, kad se ugrijen od televiziji, da ne procurin po ekranu. Ili me može držat u kužinu di su drugi važevi. Ono: šećer, kava, sol, vegeta i ja. A ako mi Žena kojin slučajen pandrkne prije mene (u šta ne virujen), zakopat ću je di me bude volja. Pa neka se žali upravi vodovoda ili neka uskrsne! Inače, žene žive duže od muških zato šta nemaju ženu. Povodom dana mrtvih, mora san prigodno malo nešto napisat na tu temu. Svima živima i neživima od srca čestitam Dan mrvih! Neka im je Slava (Raškaj) i hvala!

BlozecuvajHrvatsku @ 17:06 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
utorak, listopad 9, 2012

Bila mi je Žena na službenom putu nekoliko dana, a to nije ništa čudno ni novo.  Došla doma, a doma krš i lom. Kako pravilo službe, ritual i Biblija nalažu, prije nego je ona došla, doveja san malo kuću u red. To znači da sam skinija robu sa sušila koja je suva visila nekoliko dana, potrpa šporko suđe u mašinu i s poda sa pokupija mrtvace, ranjenike i glomazni otpad. Pobija bi iz puške pantagane (to ka oće reć štakore)  da su se kojim slučajem raskotile dok Žene nema, ali kako smo ovi put prošli lišo i bez njih, izbjegnuto je krvoproliće. A i ne znan di bi naša pušku. Došla je s puta kasno, u srid noći, pa san se ja pravija da spavan. Nije beštimala na glas, dok je tamo nešto klapala po dnevnom boravku, pa san ja promislija da san se ovi put izvuka i blaženo san zaspa. Ali malo kurac, sutra kad smo se probudili, počela je uobičajena priča koja nekako spontano ispliva svaki put kad se ona vrati s puta. A kako ona putuje često, jer je moja Žena privatni autoprijevoznik i vozi šleper, tako je i ta priča dio putnog rituala, nešto ka raspremanje kufera. Počinje ovako, Žena pita da na šta ovo sliči kuća? Ja gledam okolo po stanu zamišljeno i mudro zaključim da u ovoj kući definitivno fali ženska ruka. Tom rečenicom joj ljutnju prišaltam iz druge u treću brzinu svaki put. Na tu rečenicu moja Žena uvik malo ka i popizdi i ničim izazvana počme govorit brže i  za jednu oktavu povišenim glasom. Onda ide druga ritualna rečenica da sam još dva dana ostala na putu bilo bi po kući štakora, žohara i crviju. Interesantno je kako moja Žena, ka rođena Zagrepčanka ne upotrebljava zoološki prihvatljivije izraze za dičnu gamad, ka šta su: pantagane, gaštapani i črvi. Po navici već odgovaran a da je nije bilo sedmicu dana, da bi se učinile žirafe, nosorozi, a možda bi i dinosaurusi koji su izumrli i opet uskrsli. Onda je bacila poantu na zahod, rekla je da zahod izgleda ka javni zahod. Na to san joj reka da san uvik tija imat zahod ka šta je na autobusnome kolodvoru ili u Macole. Za mene je zahod OK ako nema lokve od pišote isprid školjke i ako u školjci nema govana. Ona na to kaže da ručnici (to ka oće reć šugamani) smrde i da nje nema, da ih ja ne bi prominija misec dana. Ne bi ih ja prominja pet godina, ali neka to ostane mala tajna između nas. Nju pogađa i da je prazna ona pizdarija u školjici od zahoda iz koje ide pjena kad se pusti voda. Na to sam reka da pička materina sinu, da sam mu lipo reka kad piša da cilja u to, da ne bude prazno. Onda ta priča ide kraju i uvik završi na isti način: ona mene pita da bi li me đava odnija da san to malo sredija? Na to uvik Ženi odgovorin da san ja to tija sredit, ali da san bija bolestan. Ona me pita, da šta me bolilo, a ja odgovorin da me bolija kurac za sređivanje zahoda. Ono šta onda ona kaže nije za ovde napisat, jer joj ova zadnja rečenica uvik ljutnju ubaci u petu brzinu. To je sve nekako prošlo i pošli smo leć, ali sutradan je tek počelo pravo sranje. Probudila se Žena slabe volje. Nije pomoglo niti to šta san joj predložija da proslavimo danas obljetnicu, deset godina od kako je zadnji put bila dobre volje. Vidin nešto je ljuta, ali ne govori ništa. Kako je bila subota, da san njoj novinu za vrime doručka, ne bi li je to malo smekšalo, ali kurac, ništa nije novina pomogla. Ne govori Žena puno, mislim se ja jučer se puno derala na mene, pa je bit će promukla. Posli smo se spustili do grada s Mister Q-om i drugaricom mu popit kavu. Malo je ka počela govorit, ali više s njima nego sa mnom. A onda je provalilo, pakal se otvorija! Kaže moja Žena, tu isprid ljudi, zamislite koje san sranje noćas sanjala! I počne priča, kako je ona bila na putu i vratila se nazad doma. Dođe ona doma i zatekne punu kuću svita, mi uku( r )ćani, neke njene prijateljice i još dosta nepoznatih ljudi oba spola. Reka san da bi baš nekoga zva doma da me dođe zajebavat kad nje nema, ali me samo ošinila pogledom 27, tako da sam trenutno umuka i pustija san da ide dalje. I ka ja njoj kažem da sam dok je bila na putu naša neku pičku, da san skroz popizdija za njoj da san se zaljubija i da mi je Žene i familje pun kurac. Ona kaže jupi, počne tražit šampanjac po kući da sa tim svim ljudima pristojno proslavi šta me se riješila. I donese ona šampanju, slavi se i nazdravlja i pita mene da jesam li tu žensku doveja kod nas u stan. Ja kažem da jesam, da je evo tu i moja žena popizdi i rasplače se. To šta san je privarija, to je u redu. To šta san se zaljubija i šta san je ostavija i to je u redu. Ali to šta san doveja žensku u kuću u neredu, u kojoj je zahod ka javni zahod, e to nije u redu. Isprid te imaginarne, nepoznate ženske ja san moju Ženu osramotija i to mi je više zamirila nego preljub. Kaže da se od toga rasplakala i probudila. Mr. Q je puka od smija, a njegova Drugarica je skoro pa suosjećala s mojom Ženom i njenim snoviđenjima. Pokuša san se izvuć da toj mojoj nazovimo pički možda nije tribalo u zahod, pa da nije otišla i vidila krš i lom tamo. Nije puno pomoglo, pa sam pridložija Ženi da drugi put kad se bude udavala da se uda za kućnu pomoćnicu, čistačicu, klozet frau ili neku sličnu struku koja održava sanitiraje besprijekornima. A i Mister Maskulo nije za bacit, iako imamo sličnu frizuru, on u zahodu može s malin prston live ruke napravit više nego ja mogu sa dvi ruke. Šta se babi tilo, to se babi snilo.

BlozecuvajHrvatsku @ 16:44 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668