Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - listopad 2013
nedjelja, listopad 13, 2013

Zadnji put bilo je da smo naručili namještaj po mjeri, e sad će bit kako je doša. Čuli ste za kletvu: daBog da ti meštri (majstori) u kuću ušli. Ajde, meni je bilo lakše,jer su mi svi meštri po kući bili poznati. Kažu nikad nemoj uzimat poznatog meštra? A nego koga ću? Lakše je ubit ako nešto zasere onoga šta znaš ko je, šta je i di stoji? Kako možeš ubit meštra o kojemu nemaš pojma recimo di stoji? Da iden od kuće do kuće sa nožon u zubima i sikiron u ruci, uapsili bi me dok još ne bi niti iz kvarta izaša. Znači, triba uzet poznate meštre, daBog da ti u kuću ušli poznati meštri. Lipo in ljudski platit, ali da su poznati, tako da dok traje garancija na izvršene radove, da mogu lakše poć Bogu na marendu. Nije red da novi ormar po mjeri dođe u kuću od kurca. To je ka da mrtvoj babi ideš stavit zlatni zub, nije zakonon zabranjeno ali se ne isplati, pa se zato tako ni ne radi. Kako se novi namještaj ne bi osjeća loše u staroj spavaćoj sobi od kurca, odlučili smo i nju malo renovirat. Radi toga tribamo piturat (ofarbat pička mu materina) kuću. Zadnji put kad smo prije skoro dvadeset godina moj kumpir (čovik kojemu san bija kum na piru) i ja pituravali njegovoj teti kužinu u Solinu, njemački ovčar je bija bil po leđima. Jebiga, malo mi je pobigla ruka. A još smo joj požderali i polokali sve po kući, tako da bi bolje bila prošla da je zvala meštre, pa taman i poznate. Moja Žena oće da se izvede pituravanje bez da se pri tome pitura namještaj, prozore, televiziju, tića ili ukućane. Nisu još baš kod pituravanja drage niti blaže kataklizme, razaranja, ljudske žrtve niti materijalna šteta. Zato nije bilo druge, nego uzest pitura Šarbinija da pitura zidove u boli me kurac koju boju. On pituraje, Žena bira boje i šta ja iman s tin? Ajde dobro, iman platit, ali nije sve u lovi. Nešto je i u nekretninama, dionicama, zlatnin polugama, Sanaderovin slikama i Roleksima i sličnim pizdarijama. Kako je i red pita san pitura Šarbinija oću li ja kupit skale, pituru (boju), pinele (ona drva s dlakama s kojima se maže pitura), špatule i ostale strojeve i alate? Reka je da ne triba, da on ima sve, čak nije niti tija da mu napravin kapu od novina kakvu nose pituri. A bolje da nije tija, jer nisan baš siguran da još uvik znan napravit kapu od novina. Pita san ga je li mu triba šta pomoć i pametan čovik je reka da ne triba. Ionako nisan mu zaozbiljno mislija pomoć, jer ne volin niti gledat koga kako radi, a kamoli radit. Pita san ga jer mi je Žena rekla da ga pitan. Moja Žena zna njegovu ženu, pa bi ako on reče svojoj ženi, ona bi lako mogla reć mojoj Ženi, pa bi još i najeba da ga to nisan pita. Pametan čovik, profesionalac, koji ću mu kurac pomagat, kad ga plaćan, a osim toga, tija bi i da to se napravi kako bog zapovida. Kad Šarbini već pituraje sobu, moga bi dok je tu piturat i cili stan kaže Žena. Kad ona kaže, obično i bi svijetlost, tako san sedmicu dana ka gost u svoju vlastitu kuću spava na kauču u dnevnome boravku, između kutija u kojima stoju stvari i nekih pizdarija koje se izduše usisavačon u kojima stoji roba. Stan mi je izgleda ka Kaufland ili Pevec u pizdu materinu, di se god okreneš neke pizdarije, kutije, alat, skale... Srića da me boli kurac, da me nije baš puno briga za boju i nijansu zidova, jer bi inače popizdija. Kad je to bilo skoro pa gotovo, doša je Toni sa svojin galijotima montirat namještaj po mjeri u raznin nijansama bile boje. Bile boje koja je normalno, bila razbijena sivon bojon i ogledalon dimenzija šest puta dvajstipet metara. Jebate pas koliko je ogledalo naručila za vrata od kliznoga ormara, parit će da san u teretanu, a ne u spavaću sobu. Dok je montiranje trajalo, alata i dijelova namještaja je bilo po ciloj kući, po portunu, a ja mislin i da je do Kaštila bilo dijelova naše nove sobe. Još je Šarbini usrid svega toba piturava druge prostorije dok Tonijevi inžinjeri montiraju sobu. Nadan se samo da ću dovoljno dugo živit da otplatin kredit za sve sve te novitade. Žena je naravno morala ić na službeni put na dan kad se to montira. Da ne znan kako je znatiželjna, pomisija bi da je zakuvala sranje pa škivala, samo šta to više sliči na mene, nego na nju. Pita me Toni na koji razmak da mi montira police, koliko da bude visine između njih. Reka san mu da smo spakirali sve, pa da ne znan di mi je alkarska kapa, ali neka stavi razmaka da mogu stavit alkarsku kapu: Isto tako da mi u ti novi ormar napravi prikladno misto za vunene nakurnjake koje mi je pokojna baba još isplela, da ne priladin prostatu, za Versačijeve mudante s kapuljačon i najvažnije, da napravi misto za Benetove bičve uz vrat. To je kombinacija bičava i dolčeviite, zadnji krik mode ili pokojnog vlasnika vrlog odjevnog predmeta. Montirali su mi i krevet i to odgovarajući mojoj masi. Pravi mason mora imat postelju bar duplo težu od sebe. Zato moja postelja u matrijalu ima dvistapedeset kili, mora san vadit građevinsku dozvolu za nju. A kako bi mi nova postelja dobila atest za standard ISO9001 i uporabnu dozvolu, valjalo bi je provat. Tribalo bi na postelju napravit pokusnu vožnju. Reka san da mi nema žene sad kad triba isprovat postelju, pa san pridložija Šarbiniju da zove svoju ženu da dođe. Svi su me pogledali, a Šarbini najviše, ali nisan ja tako mislija kao su mislili oni i ti pokvareni čitaoče. Pridložija san Šarbiniju da on i Žena isprovaju kakva je postelja, da mogu izvadit uporabnu dozvolu za nju. A ja san ogladnija ka pas, a neman di ni šta jist, pa san mislija poć izist čevape dok mi gospođa i gospodin Šarbini opizdu nulti servis na novoj postelji. Inače, Žena je puno zadovoljna sa svime šta je i kako je napravljeno, tako da sad u ciloj kući ne valjan samo ja.

BlozecuvajHrvatsku @ 18:49 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668