Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - studeni 2011
subota, studeni 19, 2011

Subota je, lipo je vrime i volja me učinit đir do Grada. Ja koji nikad i nigdi neću ić, eto baš danas oću ić malo u Grad. Ne bilo koji  Grad, Mexico City, Adis Abeba, Murska Sobota, Timbuktu i Kualalumpur ne dolaze u obzir. Ne mislim niti na grad, tuču, krupu i sve ostale slične padaline i elementarne nepogode. Mi u Splitu kažemo da idemo u Grad, a Grad je sve od Kazališta do Pazara, šta nije Riva. Eto tu ja oću ić, a Žena da neće, da je nije volja. Još je srala da joj je šporka kosa, da se mora obuć i našminkat i da ima posla. Mislin se ja PMP, a to znači pizdi moja, pizdi, iden ja sam. Zva san Mr. Q-a, možda je doša za vikend doma iz zagrebnog života, pa da udremo neku kavu.  Dobija san ga i kaže da nije doma, da je u Samoboru i da ide na općinu. Pita san ga da je li u Samoboru općina ispod bora, a on me pita da kako to mislin? Ja mu kažen da se to misto zove Samobor zato šta tamo ima samo bor i nema ništa drugo, pa bi bilo najnormalnije da je i općina ispod toga bora, kad ničeg drugog ionako tamo nema. Reka mi je da ga ne zajebajen,  da je iša tamo za prijavit se u birački spisak, da može ić na izbore. Ja mu kažen da ga može slobodno bolit kurac, jer ako ne izađe na izbore  velika mu je šansa da će glasaT pogrešno. Odnosno da mu ukradu glas i daju ga u dobrotvorne svrhe, dobrome tvoru. Kaže Mr. Q  da je teška jebada  glasat u drugo misto od onoga di si zadnji put glasa. Sudarija se malo s državnin aparaton i malo ga je prokinila birokracija nogon u jaja, ali jebi ga, zagrebni život ima svoju cijenu. Onda san ga napa da smo se tribali čut jučer i da je on zajeba. Reka mi je da je bija na sastanku, da je to trajalo do pizde materine, da su mu mozak popili i d a je zaboravija kako se zove. Iz toga san zaključija da laže i da nije zaboravija kako se on zove, nego da je zaboravija kako se ja zoven. A može bit da je i govorija istinu, jer kad bolje promislin, Mr. Q i ja se isto zovemo.  Samo mene skoro niko ne zove kako se zoven, pa i ja koji put zaboravin kako se zovem. Sad san sve ispizdija i sad više stvarno ne znam kako se ko zove? Pita san ga da jesu li šta pametno zaključili na tome iscrpljujećen i megadosadnome sastanku? On je mene pita da šta bi ja tamo zaključija da san tamo bija?  Ja  am mu reka da bi ja zaključija sve šta bi se tamo dalo zaključit, a to je ništa. Ali ja bi zato donija odluke, a odluke bi donija u AVNOJ-skome stilu. AVNOJ je noj koji laje, ali su mu zato odluke dobre i upečatljive. Ja bi tamo donija odluke da se zabranuje kralju Petru Karadžordževiću povratak u zemlju i izlazak iz zemlje u kojoj se trenutno nalazi, odlučija bi da se Istra pripaja matici zemlji, odlučija bi da se tvornice daju radnicima, zemlje seljacima, a svima ostalima da se da kurac za izbit oči. Dobro, odluka nije baš savršena, tvornica bi bilo viška, zemlje bi pofalilo, ali zato za ostale bi bilo kurca koliko  te volja. Još bi donija odluke da će se mise i liturgijska slavlja držat na materinjem jeziku, umisto na latinskome. Ta mi se odluka ne čini baš avnojska, ali boli me kurac. Još bi donija i odluku da se sruše sve crkve sagrađene u zadnjih 200 godina i da se umisto njih napravi parking. To je odluka o komunalnom redu, jer crkava ima pun kurac, a ljudi nemaju di parkirat auto. To se u prvom redu odnosi na crkve po kvartovima, a one u poviijesnoj jezgri mogu ostat, jer je tamo ionako pješačka zona.  Donija bi i odluku da se zabranjuje slušanje neprijateljskih i stranih radio stanica, naročito Moskve i Londona i da svi vlasnici radio aparata iste moraju hitno donit u policijsku stanicu, inače će ih gonit prijeki sud i gonit će se u tri pičke materine. Ni ta odluka nije avnojska, ali san na Velom mistu vidija da se u povijesti relativno često donosila takva  odluka. Vlasti su bile narajcane na radio aparate, pa onda.... Prikinija me Mr. Q u ostatku mojih odluka (a ima ih još) i pita me da zašto ja ne donesen te odluke na sastancima na koje ja idem? Reka san mu da ja ne donosim odluke na sastancima, zato šta bi za donit odluku, ja mora govorit na sastanku, a ja to ne volim. Prvo, pamatniji sam kad šutim, a drugo ako još i ja pizdin, onda sastanak traje duže. Sastanak znači sasta na k... Kad meni dokurči sastanak ja više volin past u nesvist, doživit infarkt ili se na neki drugi prikladan način resetirat i tako prikinit svoj boravak na tome dosadnome sastanku.  Bolje je i malo poć do hitne, nego slušat tamo pizdarije.  U tim smo tonovima završili razgovor, a ja san već doša i do Maje. Bivše robne kuće Maja, koja se sad drugačije zove, ali svih boli za to kurac, pa je i dalje svi zovu Maja.  Promislija san se bi li uša u Maju (robnu kuću, ne penetrira u neku nesriknjicu koja se zove Maja) i da upitan koji je danas dan po majanskom kalendaru? Ili koji je datum po Majanskom kalendaru, šta kaže ti kalendar, koliko je još ostalo da svi pođemo u tri lipe pičke materine?  Onda san se promislija da bi moga ić kupovat neke pizdarije i trošit lovu, da se osvetin Ženi šta nije tila sa mnom ić u Grad. I onda san uša u knjižaru, ali to mi ne služi na čast, vrli čitatelji ovoga bloga bi mogli krivo pomislit da ja nisam toliko blesav koliko izgledam. Još sam blesaviji i nadam se da će ako neko ovo Čita ili ovo Tarzan, i ovi put vidit bloga svoga.

BlozecuvajHrvatsku @ 17:55 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
subota, studeni 5, 2011

krš i lomIšla mi Žena na službeni put i evo četvrti dan je Sam u  kući, drugi dio. Ništa tulumi, ništa izlasci, kućna radinost totalna. Jučer san opra sude u makinju, nestalo više pjata, čaša i čikara. Podmladak neće pit mliko iz ruke, vodu još i oće kako-tako.  Srića da dolazi večeras, inače da ostane još 2 dana na putu, ja mislin da bismo se raspali i da bi nas crvi izili. Bija bi red skinit sa balkona onu robu šta je ona obisila sušit  večer prije nego je otputovala. Ajde dobro i oprat ćemo neki kurac. U prenesenom značenju i doslovno, hehehe. Vadin šporku robu iz one kante pa bacan livo bilo, a desno tamno, ali mi ima puno neke sumnjive, šarene robe, šta mi nije ni za tamo, niti za vamo.  Ko ga jebe, to ću vratit nazad u kantu za šporku robu. Iden programirat mašinu za prat robu, temeperatura je ok, ali u kurac falija san broj odakle pere tamnu robu, pa sad moran oni kurac opet vrtit cili krug. Ajde u pičku materinu i drugi put mi je pobigla ruka, ali od treće san ga naboja. Stavija san prašak onde di mi je u detaljnim uputama rekla da ga stavin, ali di ću ulit ono šareno šta lipo miriše? Upute kažu da i to triba stavit, a Žena to zove omekšivač. Ulit ću u svaku onu rupicu po malo, pa ko mu jebe mater.  I da stavin oni kurčevi papirić šta kupi boju da ne ode sva roba u kurac. Dobro je, krenilo je, vrti se bubanj, voda se čuje, ajde to smo obavili. Moram popit gutalj toga omekšivača, da ne doživin kakvu erekciju, danas kad iman posla po kući. Popija san gutalj i lipo ruta (podrignija) i iz usta mi je izaša mjehurić  od sapunice, baš kul. Zanima me prnem li, oće li mi i iz guzice izać mjehuurić od sapunice? A nije gušt niti prdit kad Žene nema, nikome ne smeta, nikog da mi kaže svinjo. Nikoga da s gađenjem začepi nos i otvara prozore, ma svaki prdac je uzalud. Žali bože uludo potrpošene municije, triba bi prdace nekako sačuvat za kad se ona vrati.  Znači robu  san stavija prat,  onu drugu skupija sa sušila, sude san isto opra, šta bi još moga? Usisat stan? Oću kurac, to je zajebancija, ajmo nešto drugo. Sigurno će bit gladna kad dođe, iako će dat njoj na putu jist, samo nije to problem, problem je oće li nju bit volja jist to šta joj daju i kad joj daju? A ka da njoj triba svaki dan jist s onih njenih tričavih pedeset i koje sitno kilo? Jebe se njoj na putu za spizu, sigurno će mi bit gladna. Moga bi  neki kurac skuvat, recimo juvu. A šta triba za juvu: špaher, teča, voda (to sve iman doma, boli me kurac), meso, mrkva, onih raznih trava i lišća, po jedna poma i paprika. A kako se uopće kuva juva, ali ajmo jedan po jedan problem, idemo kupit prvo. To nije bilo teško, s mesom je bilo lako, reka san mesaru da mi da meso za juvu. Pita on koliko, ja kežem šta ja znam, za 20-ak odraslih osoba, niko nije na dijeti. Kupija san po bizona, ali dobro je to, zajeben li šta, iman dosta za  još nekoliko pokušaja. One trave i mrkva se prodaju lipo zapakirane, samo toga je nešto malo,  pa ću uzet 4-5 paketića. Ajmo kuvat juvu, te pizdarije ću sve pobacat u teču, pa neka se kuva, ka da za to triba završit fakultet? Komad bizona je puno velik i za najveći lonac u kući, jeba li mu pas mater. Iden po motornu pilu, pa ću ga iskidat na komade. Kad to sve potrpam unutra, još me zajebaje i Arhimedov zakon! Ali ajde unutra je, samo na koliko upalit špaher? Iden na najjače, momački ga naložit. Eto sad je sve OK, iden se malo zajebavat, a to nek se kuva. Čuje se neki čudan zvuk iz kuhinje nakon 20-ak minuti, a u pizdu materinu, sve je pokipilo, sav se špaher usra. Ona keramička ploča, ko će to očistit, jebem ti juvu i kretensku ideju da iden iznenadit ženu i jedan put u životu bit dobar muž! Zoven mater na telefon i kaže mi da triban lonac do pola začepit čepom za lonce pa da neće pokipit i da smanjin vatru. Ajde dobro,to smo riješili, iden u juvu ubacit jedno po kila soli i dvi-tri šake vegete.  Rekla mi je mater da je juva gotova kad bizon omekša, ali komadi su debeli jedno deset centimetri, tako da očekujen da ćese  to omekšat za jedno  tri-četri dana. Već nakon 3-4 ure meso je omekšalo, uboja san ga velikon kacavidon (pirun je kratak, opeć ću se) i izgleda dobro. Jebate pas, a šta ću sad s juvon kad je gotova?  Kako ću sad odvojit onu raspadnutu travu i krepano povrće od mesa i onoga šta vridi? U koja san se ja govna uvalija? Šta je meni ovo bilo za potribu? Pa imaju one juve u kesici, u prašku, od Podravke i sličnih sudionika afere Fimi-medija. Ljudi su to lipo izmislili, a ja se iden zajebavat s pizdarijama. Sigurno će ta moja juva bit za kurac, ali će žena bit pristojna i reć da je dobra. Kad je tako, onda je neman hrabrosti niti probat, a osim toga u juvi pliva ono lišće.  Pokušavan pirunon (vilicon) nabost komad mesa, ali je visok vodostaj vrile juve u loncu, pa san se opeka. Samo mi je to još tribalo! Nema druge moran zvat mater, ne znan šta ću radit s juvon sad kad je gotova? Mater kaže da je procidin. Ajde dobro uzeja san pašabrod (cidiljku) i to jedan veliki, ima juve pun kurac i tih govana u njoj. Nije lagan ovi puni vrili lonac, moran polako prolivat to u cidiljku. Prolivam, meso i one pomije ostaju u cidiljki, ali... U pičku materinu, nisam stavija ispod cidiljke drugu teču, juva mi se izliva u sudoper, pa u sifon, pravac kanalizacija. A jesam debil! Dobro je ima je još dosta, nakuva san toga količinski za jednu manju kasarnu. Sve san usra i sav san se usra, a evo ona zove na mobitel, bit će joj kakva pauza sad? Obrisat ću ruke od koltrine (zavjese), eto joj kad me sad zove! Ajde nekako san skuva taj napoj i sad još 6-7 sati da pribrojin mrtve, ranjene i  zbrojin štetu, sredim kužinu i to je to. Kako je zajebano kad nema Žene doma, obećavan da se više nikad neću rastavit i da ću umrit prije Nje!

kužinavanje

BlozecuvajHrvatsku @ 21:49 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668