Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - studeni 2013
subota, studeni 23, 2013

valja čitat novine, a ne pizdunske blogove                    Rokolomotiva                                                                                 

Godinama mi se Žena žali da je nigdi ne vodin. A zaboravila je da smo prošlu subotu bili u Konzuma i prije desetak godina mojoj rodici na piru. Ali, izgleda da se sudbina smilovala mojoj Ženi, pa san dobija poziv za Ivent. Moji prijatelji Rudi i Stipe sviraju u bandu Rokolomotiva, izdali su album Rudijev blef i imaju promociju albuma i video spota u Zlatna vrata. To se po modernu kaže da imaju ivent. Poslali su mi pozivnicu za dvi osobe i napisali su mi da san gospodin na poziv. Nisam se uvridija, iako san drug, ali nisan svatija to za dvi osobe? Je li to ide po težini, pa su mi dali dva mista jer iman 110 kila ili to znači da mogu vodit i drugu osobu? Kako je moja Žena prva osoba, ima bit da ću ja morat bit druga osoba. Pa di su našli stavit ivent na dan kad reprezentacija igra kvalifikacije protiv moćnoga Islanda? Jebiga, ja stvarno neman sriće, ali mi žena ima, pa posli pustih godina idemo na ivent. Ona se skockala, obukla se ka avion i našminkala se. Pomislija san kad san je vidija kako to nije pošteno, kako se moja Žene za te iventaše obuče i sredi u tri pičke materine, a meni je po kući u tutu, ka da ju je more na Matejušku izbacilo. Ali zato san ja pošten, pa san obuka rebatinke, neku majicu od kurca i patike i kraj moje žene tako spičkane, izgleda san ka da joj nosin kufere, a ne ka da san joj muž. A ka da joj ne nosin kufere i spizu i razne pičke materine? Pogledala me krvoločno i pitala ne misliš valjda ić takav? Ja san reka da ne mislin ić takav, da ću na brzinu pustit brkove, smršavit 20 kila i smanjit se 15 centimentara, pa da ću ić takav. Žena je rekla da ako ću ić takav, da onda ostajemo doma i ne idemo nigdi, da ju je sram sa mnon takvin ić među fine i kulturne ljude. Kako nisan uspija iz gusjenice pretvorit se u leptira, ostali smo doma. Žena je svojevoljno propustila šansu da pođe na ivent (a nije da je nije imala), a ja nisan propustiija šansu da gledan reprezentaciju. Ivent je inače uspija u potpunosti, svirali su uru ipo, prid pripunim Zlatnim vratima zadovoljnoga svita. A di neće uspit ivent, kad ja nisan bija? Odma su in šanse za uspjeh bile jedno sto puti veće. Ne bi bija red da puno seren o iventu na kojemu nisan bija, pa ćemo malo secirat album Rokolomotive Rudijev blef. Album traje oko 46 minuti a u novine piše da su svirali skoro uru ipo. Ima bit da su svaku pismu svirali dva puta, ali idemo naprid, cd otvara pisma Marginalac. Osta sam začuđen koliko bolje zvuči na liniju nego na laptop, kilovat je ipak kilovat jebiga. Marginalac je spot i drugi singl s albuma, baca malo na Azru, ima basa, ima rifa. Druga pisma je prvi singl Omara Bič. Muzički baca bokun na upokojeni bend The Animatori i ima spot na jubitou di Rokolomotiva sviraju u smišnin Češkin košuljicama. Prava litnja pisma o vrućini i kako se nikome ništa ne da kad je vruće. Slušan stih: neće još dugo ovo lijepo vrijeme, dok kiša cipa iz neba i zemlje a jugo puše dvista na sat. Stvarno imaju pravo, ne bi valjalo da dugo potraje ovo "lipo vrime".  Treća pisma je Tama i sadrži stih sve je strašna Jawa. Strašna java i strašni Em-Ze, pisma je očito posvećena motorima koji su ovuda pičili u osamdesetim. Onda ide pisma Zagreb, spominje se tramvaj šestica, a šesticon se ide kod moje punice, broji se šest stanica od Trga (da se ne zajebeš, a zato se i zove šestica). S ton mi se pismom bilo lako identificirat. U pismi se spominje novembarska noć. Tompsonovci bi na to mogli popizdit, ali da su napisali studenačka noć, parilo bi da su noć proveli u butigu od Studenca. Peta pisma je Rokolomotiva, neko nešto pizdi na viški, neće valjda to bit viška verzija Setisfekšna od Stonsa? Oj kont goot nou sotesfekson, oj kont goot nou sotesfekson, koz oj troj, koz oj troj, koz oj troj. Ajde dobro, nije, skroz je dobra pisma. Kaže stih ako glasno šapneš, a ja dodajen ako glasno šapneš onda govoriš. Onda ide pisma Ne uzimaj ništa suviše k srcu. Kardiološka pisma, u kojoj Rudi u pozadinskim vokalima lagano zvuči ka Štulić. Ne uzimaj ništa suviše srcu, naročito ne infarkte, bajpase i pejsmejkere. Ide pisma Ždralovi, a Rudi je opleja po basu žestoko, svi će ždralovi mu od straja odletit. Ima i stih na mojim obalama ždralova nema. Nema ih ni na mojima, pridlažen sttih prominit u na mojim ebolama ždralova nema. Pisma ima jednostavan ali efektan solo, dobra pisma. Došli smo do Pregrađa razuma, ta pisma govori o razumu pa se zato o njoj nema šta ovde pisat. Deveta pisma je Ne diraj u moj svijet, opaa evo i wah waha, odlična stvar, samo im je ima bit dopizdilo, pa je nekako naglo prestala pisma. Posli toga ide Duša ponoći, počinje s nekim šuškanjem, lagano preludiranje s violinama iz kojeg izlazi akord. Ova bi stvar zgodno zvučala akustično, tu bi se dalo svašta napravit. Zadnja pisma je jedna od boljih, a zove se Tajni prolazi. Vrlo efektno, svega ima: Nirvanast rif, piva pozadinske neka ženska, a oko druge ipo minute gitara i atmosfera bacaju na Kaltov album Lov.  Svidija mi se stih truplo nekog velikana, samo da mi je znat kojega? Inače ovo je jako solidan album pitkoga pop roka i album je bezvremenski. Čuje se utjecaj nju vejva, a produkcija je moderna i sve to skupa je vrlo urbano. Sve u svemu, CD Rudijev blef je puno bolji nego šta san ja mislija da će bit. I za kraj razotkrit ćemo tajnu Rudijevog blefa, da svi znaju šta je to Rudijev blef? Rokolomotiva je jedan od najtiražnijih izvođača jer su prodali oko 50.000 CD-a. Samo, šta je skoro sve CD-e kupija Rudi i podilija ih okolo (tako je i meni da CD od Rokolomotive, a prvo ga je iša kupit). Znači, kad bi se odbili CD-i koje je Rudi kupija, onda bi Rokolomotiva imala manji tiraž od Dražena Zečića ili Jelene Rozge. Eto, to je Rudijev blef, Rudi ode i sam pokupuje sve cd-e, pa ima   tiraž u tri pičke materine. Ko oće kupit Rokolomotivin CD Rudijev blef, neka požuri i kupi prije nego šta Rudi sve pokupuje sam.



BlozecuvajHrvatsku @ 18:30 |Komentiraj | Komentari: 8 | Prikaži komentare
subota, studeni 2, 2013

Sritan Mrtvi dan. Niko ne čestita Mrtvi dan, ma niti jedan jedini SMS nisan dobija na mobitel, a da je koji drugi praznik zvrčale bi poruke od najranije ujutro. Ma kurac je sritan Mrtvi dan, jer kad je dan sićanja na mrce, tribali bi, ako ništa iz dubokog pijeteta prema njima koji leže u grobu, i mi ležat cili dan. A lipo je ove godine pa Mrtvi Dan u petak, upa nan je produženi vikend, ničim izazvan. Mi smo doma pokušali obilježit Mrtvi dan radno i svečano. Žena radno, a ja svečano. A ništa nije slutilo na zlo i naopako u početku, digli se, iša san kupit kruv i novine (koje nisu izašle jer je praznik), marendali smo, popili kavu i sve je bilo normalno. Znači, Žena je bila u zvrrrrrrrrr raspoloženju po kući, a ja san se montira na kauč. Pokuša san dostojanstveno ležat i na taj način suosjećat s mtvima koji stalno ležu i niko in ne prigovara radi toga. Mora bit da je smrt jedna puno lipa stvar! I tako san počiva u miru na kauču i taman kad san pokuša sklopit svoje umorne oči (tiho, kako san i živija), okrepljen s niti jednim svetim sakramentom, moje blago počivanje u Gospodinu prikinila je (ne biste nikad pogodili) Žena! U podne ipo se sitila da nema nekih sastojaka za ručak, a dućani su radili do podne. A je li mi mogla reć to prije ili kad san iša po kruv da joj fali, pa da kupin? Valjda nije zabavno poslat me nešto kupit kad su butige otvorene, ko zna? I ne, ne može kuvat nešto drugo za šta joj ne tribaju ti sastojci, jer mora kuvat baš to! Žena vrti po internetu i kaže da Joker i Siti centar (a neće bit gladni centar valjda?) radu danas cili dan, pa da mogu poć tamo po te pizdarije. Reka san joj da u Bugarskoj su pravoslavci, a u Kinu su budisti, pa da njima nije Mrtvi dan i da su tamo sigurno otvorene sve butige, pa da mi nije problem skoknit jedan čas do Sofije ili Pekinga, učas ću ja to... Rekla je da ne pizdim, da iden u Jokera i na komad karte je napisala još pedesetak stvari koje su nan baš danas neophodne. Nije bilo druge, iša san to kupit, jebiga. Nije ni Peking na kraju svita. Ručali smo i taman san mislija krenit na vječni počinak izad ručka, tiho u Gospodinu, kad je mojoj ženi palo na pamet da bi mogli poć u posjete mojima didi i babi. Reka san joj da nije red nekome ić u posjete prije pet uri popodne, da je kućni red i to. Žena mi je rekla da kućni red ne važi za mrtve, a moji dida i baba, za reć pravo, stvarno nisu baš najživlji zadnjih desetak godina. Reka san joj da je moj dida stari partizan, komunista i ribar i da bi se on ljutija da mu donesen lumine (lampione, sviće, šterike i ostali lajt šou) na groblje i da bi se diga iz groba i da bi mi reka da koju Gospu Mahidevran ne iden vatat lignje s tin reflektorima, nego san doša njega zajebavat na groblje s tin crkvenin pizdarijama? Eto, ipak nismo otišli na groblje i propustija san svjedočit sceni kako groblje u sumrak, u punoj iluminaciji i sjaju, podsjeća na provincijski lunapark koji vode Cigani. Onda je moj Ženi palo napamet da će se poć tuširat. Ne znam zašto, nije nedilja, nije kopala, niti je igrala na balun. Ajde dobro, napokon malo mira, iden otpočinut, umorilo me cili dan nadmudrivat se s njom. Kad me iz polusna prene urlik iz zahoda, kojeg se ne bi posramili Tarzan niti Zagor skupa. Je ima glasa mi Žena, mogla bi vikat mine na gradilištu! Da mi nije Žena pala u kadi u pizdu materinu, da još u gips završi? Bolje bi bilo da ja puknem popola, nego da se njoj najmanja košćica samo ugane! Ko za šta bi me sve natirala radit dok je ona godinu-godinu ipo u gipsu, pa ne može ništa činit po kući? Ajde dobro je, nije joj ništa, kaže da nema tople vode, da se zalila ladnon vodon, ima bit da je crka bojler. Reka san joj da je bojler izabra najbolji dan za riknit, jer zašto bi on bija živ i radija na državni praznik,označen crvenon bojon u kalendaru, kad je Mrtvi dan? Žena je kukala da di će nać električara na praznik, a ja san prigodno se izbeštima i spomenija dobar dio svih svetih na njihov blagadan. Kaže ona da ja popravin bojler da je možda neka pizdarija. Reka san joj da bojler samo obilježava Dan mrtvih, ali je to malo svatija predoslovno i crka je. Tješija san je da sutra neće bit Mrtvi dan, pa ni bojler neće bit crknut i radit će normalno. A i da je neka pizdarija, ako ja to iden popravljat (pošto san ja na daleko pozati A je to) da bi po Splita moglo ostat bez struje. To me ozbiljno svatila, izbeštimala me da san kilav i nesposoban, da ni kurca ne znan popravit po kući i slične pizdarije. Reka san joj da šta joj se tribalo tuširat, kad se mogla poć ispjeskarit u Škver, sigurno je Debiljak tamo i radi, neka je praznik. Rič po rič, i stvarno smo se lipo svadili, razminili smo birane uvride, rastavili se šest-sedam puta, a Gospe mi bilo je i nemilih scena obiteljskog nasilja. Stukla mi je pičku, mora se pošteno priznat. Onda je nazvala jednog poznatog električara, koji nan ipak nije tako dobro poznat da bi doša na praznik popravit jebeni bojler. Otvorila je po njegovin uputama bojler, slikavala unutra stanje i slala mu slike mobitelon. On joj je dava upute šta triba napravit, a ona je radila po njegovin uputama. Ja san se pravija mrtav, kako je i red, pa ipak je Mrtvi dan i ne mogu bit toliki sotonista pa popravljat bojler na dan kad se sav kršćanski svit s pijetetom sića svojih mrtvih! Spominju nešto kamenac i grijač, ona je to očistila i smontirala nazad. Nisam moga sidit i gledat nju kako sama radi, pa san malo prilega. Zajebajen se, pomoga san joj tako da san vratija nazad osigurač u razvodnoj kutiji kad je bila gotova. I bojler radi ka novi, popravila ga je zvir! I kaže mi: jesan li ti rekla da je to neka pizdarija? I je bila je u pravu, to je sve zapravo pizdarija. A pizdarija je šta se ovo s bojlerom nije dogodilo meni i Ženi, nego mojoj rodici Kurcostrašilotovici i njenome mužu. Samo mi je zapritila da mi slučajno nije palo napamet o tome pisat na blogu. Zato san ja napisa da se to dogodilo nama a ne njoj, da održin obećanje. Obećanje ludom radovanje. Sponzori ovog posta su ElektriČarli Čaplin i Princ ElektriČarls.


BlozecuvajHrvatsku @ 14:32 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668