Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - prosinac 2011
subota, prosinac 31, 2011

Ove godine uopće nemam osjećaj da je vrime Božića! Oće li ove godine bit bijeli Božić? A Božić je svake godine crno-bijeli, očekuju bilog, pa bude crni po cestama! Jebi ga, narod udre brigu na veselje, nalije se i pravo za volan. Ne znam kako Božiću baš svake godine uspije da mi napuni kurac prije nego dođe? Blagdanska histerija se bliži vrhuncu, triba kupit poklone. Žena će opet napravit tradicionalnu i uvik istu pizdariju: pitat će svakoga od odraslih šta bi tija dobit za božićni poklon. Tako da ne možemo uć u prvi šoping centar i kupit svima u po ure sve. Ko ga jebe šta se kome sviđa i šta kome triba! Ka da se meni sviđaju sve one pizdarije koje ja dobijen ispod bora? U šoping centru je za popizdit, gužva je i vruće je. Zašto svih četri ipo miljuna stanovnika Lijepe naše moraju doć u šoping centar u vrime kad mi tu kupujemo poklone? Ka da je to jedini, u pizdu materinu? Vanka je ladno, par stupnjeva poviše nule, a u šoping centru je par stupnjeva poviše 80 celzijusi. Pada mi napamet kupit jednu Janu od po litre i dvadeset deka kave. Pa kad mi Jana uzavre na sobnoj temperaturi  od butigi, skuvat ću lipo kavu. Jebe mi se, ionako će me kolpat zbog temeperaturnih razlika. Spojimo neugodno s beskorisnim!  Ajde, nakon 6 sati biranja i 8 sati čekanja po blagajnama našli smo svima poklone. Nismo puno potrošili za darove ovu godinu, oko 6-7 iljada eura.Zašto svima tribat kupovat darove za Božić, ka da je njima rođendan, a ne Malome Isusu? Kažen Ženi da nismo kupili benkicu Malome Isusu i cviće za BDM, a Žena mi odgovara da iden u pizdu materinu. Ajde, darove smo riješili, još samo da ih unesemo u kuću i da ih ona zamota, a da mali to ne vidi. Prosra san se za Sv. Nikolu, svatija je da ja donosim darove, pa mu ne smin zajebat vjeru u Maloga Isusa i Dida Mraza.  Mora mali virovat da male darove (naročito kuverte) ispod bora stavlja Mali Isus, a one veće i teže donosi Dida Mraz. Ne može tek rođeno dite (makar bilo i Litl Džizus) nosit velike i teške radove, zvat će neko socijalnog radnika. Eto svanija je i Badnjak, tradicionalni post i triba kitit bor. Koja je to glupa rič kitit? Znači li to da se ukrašava nešto tako da se na to obisi kita, ili kitit znači obisit ukras na kitu? Kako god, triba okitit bor, penjen se s ovih 110 kila na jako kilavu stolicu i skidan kite s najgornje police najvišeg ormara u stanu. Pardon, ukrase za bore, ne kite. Skinija san 2-3 kutije od frižidera pune baluna i pizdarija. Žena se dvoumi oćemo li ove godine crveni bor ili srebrni? Ja san za crveni, na vrh bora bi stavija zvizdu i okitija bi ga malin srpovima i čekićima. Još bi umisto Betlehema ispod bora stavija drugove Tita, Marxa, Engelsa, Lenjina i Staljina. Bojin se to reć  ženi, jer mi se pari da bi opet moga poć u pičku materinu. Ona da bi ove godine pravi bor, a ja sastavljan oni falši. Lakše bi bilo sastavit puzzle od miljun komada nego onih 20 zgnječenih grana od falšega bora namistit da ne izgledaju ka kurac u sladoledu. Bor je kriv i izgleda ka da je preživija blažu nuklearnu eksploziju u blizini, ali ko ga jebe. Stavija san svićice, a stolica je zaškripila par puta jako opasno. Morat ću za dogodine nabavit vatrogasno vozilo s onin velikin skalama za te zajebancije sa crnogoricon. Koja zajebancija za tuđi rođendan, zašto niko za moj rođendan ne kiti bar masline, ako ne već borove? A Božić je slavljenje rođendana od Malog Džizusa. A danas je Badnjak, koji bi se moga zvat i Blagdan puknuća vodenjaka Marijinog. Kažen Ženi da je u ovu uru Marija otvorena bar šest prstiju, a ona meni kaže da će me opizdit s nečim da će mi na glavi otvorit ranu od 25 prstiju. Iman vrhunsku ideju da oko Betlehema stavimo oni vlakić na baterije, da sastavimo šine oko bora pa da se svete figurice malo provozaju.  Sveci u prvi razred, pastiri i pješadija u drugi, a tovar, krava i ovce u stočne vagone. Ženin pogled na tu moju ideju govorija je više od tisuću riči. Ajde dobro, razumija san, ništa od vlaka i iden sam u sto pizda materinih. Konačno smo okitili bor, užga san svićice i Žena nije niti blizu zadovoljna. Popizdila je šta san stavija šarene svićice, a ne jednobojne. Kaže da svićice na boru izgledaju ka trećerazredni seoski luna park! Kažen joj da je nervozna od gladi, jer ka svaki pravi Katolik, ona na Badnjak posti, a da je poznato da su gladni ljudi slabe volje. Pridlažen joj da ću je odvest negdi na čevape, jedne lagane s kapulon , blasfemične. Pravi se da me nije čula. Kažen joj da iden u kužinu napravit jedan sendvič od Gavrilovićke, da oće li ona jedan katolički sendvič s liston od fikusa i sirovon lignjon. Kaže žena da katolički sendvič dan materi koja me rodila tako debilnoga. Ja joj na to kažen da je moja mater pravi vjernik, jer da bi me inače bila abortirala. Ajde i bor smo (o)kitili i takav je kakav je i           idemo moja Žena i ja rješit naše teološke nesporazume uz bakalar i fritule. U s’e, (na se i poda se ) vrime godišta! I neka svi znaju kakvi je Božić kod nas doma, objavljujen to ovde na blogu, (K)urbi et orbi!

BlozecuvajHrvatsku @ 19:41 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
subota, prosinac 17, 2011

Dvanaesti je misec, počinje blagdanski proserans. Na poslu smo dobili bon od gazda Tode od 400 kuna. Pardon, bon od Konzuma, a gazda od Konzuma se zove To do rich, to se čita Todorić, a za prijatelje i ožalošćenu rodbinu to je gazda Toda. U blagdansko vrime, ja se ne zadovoljavam pukom šoping groznicom i da samo tako, konfekcijski i patetično iznevjerim duh Božića. Kurac malo, ja idem korak naprid i u ovo doba godine ja prakticiram blagdanske blasfemije. Za stanovnike nerazvijenih ruralnih krajeva blasfemija je Bogohuljenje. A Bogohuljenje nije vjerski blagdan, kao što je Bogojavljanje.  A Bogojavljanje je kad ti se neko javi na mobitel i telefon, a ti ga čuješ k’o Bog.  Dakle, blagdanske blasfemije počinju sa Svetim Nikolom. Kako čoviik zna da je Sveti Nikola? Mene je recimo to jutro zvala žena (koja je bila na službenom putu) i rekla mi je da je Sveti Nikola i to u 7 uri ujutro. Da moja žena stalno putuje, ona navigaje na stranca. Boli me kurac, posla san ženu na brod navigavat, a ja sidin doma i brojin dolare! Ali vratimo se na Sv. Nikolu, koji je inače zaštitnik pomoraca, putnika, daljinskih upravljača, punjenih paprika, meterologa, dijabetičara i higijenskih uložaka. Ona meni da je danas (to ka oni dan kad me zvala) Sveti Nikola. Ja san ženi odgovorija da je svaki dan neki svetac i to najmanje jedan, a neke dane da zna bit dva i više svetaca. Recimo na primjer sveti Kuzma i Damjan , sveta Tri kralja, napolitana kupa i tri asa bez špadi. Žena mi je, ne biste virovali rekla da kako mogu tako pizdit najranije ujutro i ponovila je da je Sv. Nikola. Ja san reka da me boli kurac da je Sv. Nidžo, jedanako ka šta bi me bolija i da je neki drugi svetac. Podsjetija san je da su sveci i te stvari njeno resorno ministarstvo u našoj kući i da pomalo patim od kurcobolje. Podsjetila me na ugovor s đavlom, pardon na to da san, kad smo se ženili, u crkvu potpisa da neću smetat njoj i dici da prakticiraju vjeru. Ja san reka da in ne smetan ja prakticirat, ali da prakticiraju bez mene i po mogućnosti da prakticiraju dalje od mene. Žene ništa, kaže da iden kupit dičije darove za Sv. Nikolu i da ih stavim u onu čizmicu od krpe, koja je u ormaru kraj.... Tu san je mora prikinit i podsjetit da nisan u crkvu potpisa da ja moran kupovat slatkiše i šuljat se (ka najgori pedofil) dok dica spavaju, ostavit poklone i onda glumit da je to donija neki starac s dugon bradon i velikon kapon i stavija kraj kreveta. O tome nije bilo riči u crkvu i takvu pizdariju nisan moga ni mrtav potpisat!  Reka san ženi  i da moran prema Sv. Nikoli se odnosit ka i prema svin ostalin svecima i da me za njega mora bolit kurac, da se ne bi drugi sveci uvridili kako ga favoriziran. A žena ni makac, rekla je da se slaže da nije bitno šta san potpisa, ni šta nisan potpisa, nego da iden kupit slatkiša i da nabacim trenutnu i kratkotrajnu beatifikaciiju, odnosno da ja buden Sveti Nikola.  Sveti Niko ti ga prošvik’o! I šta ćeš, nije bilo druge, nego se zaputit u gazda Tode kupit pizdarija za trpat je u čizmicu od krpe. Napominjem da kad san iša kupit slatkiše i ostale pizdarije za odglumit Sv. Nikolu, da još na poslu nisu bili dali bon za u gazda Tode. Znači, ta zajebancija je još i koštala! Na stranu  i to da unatoč ženinin preciznim uputuma, tribalo mi je pola sata za nać čizmicu od krpe. A čizmica od krpe je jedna najobičnija malo deblja bičva (to ka oće reć čarapa za čitatelje bloga iz gornjih krajeva, sve pod uvjetom da je neko gori uopće tako blesav, pa da čita ove pizdarije). Ma najobičnija bičva, s izvezenim motivima snjegovića, dida mraza i borova. Jedino ne mogu utvrdit je li liva ili desna bičva, ali ko ga jebe. Iden potrpat sličice od nogometaša, čokoladne dide mrazove i još neke slatkiše u tu čizmu-bičvu. Izmučija san se ka pas, bičva ima malu bužu (rupu) kroz koju san sve to mora potrpat. Onda san otiša u sobu to stavit kraj kreveta i valjda san napravija neku buku i mali me čuja i vidija kako ja stavljan tu čizmu-bičvu kraj kreveta. E jebi ga, od danas će u našu kuću samo moja žena virovat u Sv. Nikolu! Na poslu san nazva Mr. Q-a i čestita san mu Sv. Nikolu, jer on ima pasaru (mali brodić), pa onda i njega štiti Sv. Nikola. Njemu je bilo drago i reka mi je da je njemu crkveno ime Nikola. Ja san ga pita je li onda i meni isto ime u crkvu Nikola, jer se nas dva isto zovemo vanka crkve, pa bi bija red da smo i u crkvu imenjaci. Još san mu reka da ima sriće da brod drži u naše misto, a ne u Komižu. Mr Q je pita da zašto? Ja san mu reka da u Komižu na Sv. Nikolu je običaj zapalit neko sranje od broda na rivu. Pa bi onda Komižani sigurno zapalili njegov brod na Sv. Nikolu, jer ga nema tamo, pa se ne može bunit. A i jedne godine bi sigurno i na njegov brod doša red za užgat ga. Mr. Q je zaključija da nema do našega mista na Braču, a ja san se s tin složija. I reka mi je da ne moramo i u crkvu bit imenjaci, ako smo imenjaci vanka crkve, jer da ti u crkvu pop nadije ime. Ja san na to Mr. Q-u odgovorija: moj Nikola, pičkin dime, ko ti dade takvo ime?

BlozecuvajHrvatsku @ 17:27 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
subota, prosinac 3, 2011

Sutra su izbori, a koji kurac radi Državno izborno povjerenstvo? Opet sviraju kurcu, ima bit. Predizborna je šutnja cili dan prije izbora, a moja Žena cili dan nešto govori. Iden je prijavit, triba mi mir, tišina i predizborna šutnja, za napisat članak na blogu. Iman nekoliko projekata kako ću pomoć izbornim pobjednicima da popravu stanje u zemlji, pa moran s tim požurit. Evo sad čujen Ženu kako sve uvik radin u zadnji čas. Opet krši predizbornu šutnju! Prvi je projekt zaštitit radničku klasu od najvećeg neprijatelja radnika, a to je otkaz. Znanstveno san dokaza da otkaz ne postoji. Dok god radnik radi nema otkaza, a kad radnik dobije otkaz onda više nije radnik. Znači zaključak je jedan i jedini, a to je da za radnike ne postoji otkaz! Drugo, uvodim i vječni život na istu bazu (foru), dok god živ, za mene nema smrti. A kad dođe smrt, kad riknem, onda nema mene. Prema tome, smrt za mene ne postoji. Ajmo dalje, Bilić sere po novinama da će naša reprezentacija (od milja zvana šećerna repka) bit prva na Evropskon prvenstvu! Oće moj kurac bit prva ne uzmen li ja stvar u svoje ruke. Pošto su ovi igrači takvi kakvi jesu, a i Bilić nije neki trener, jedino na čemu možemo poradit to je himna. Moramo prominit himnu, nać neku jezivu, tako da protivnički igrači popadaju mrtvi od nje i da svaku utakmicu dobijemo tri nula, bez da se igra! To je ključ,samo moram na ju tjub (od milja zvani ju bi to) dobro pogledat one treš i ded metal pisme i pronać najočajniju i sve smo riješili. E, da mi žena ne remeti predizbornu šutnju, sve lokalne i globalne probleme bi ja riješija, krizu bi zajeba, ali samo da mi je malo mira da se mogu koncentrirat.  Ali niti ovo nije loše, i sad imamo rješenje: ukidanje otkaza, uspostavu doživotnog života i garantirano osvajanje Evropskog prvenstva u balunu.Ali sve je to malo jer mi smo zemlja sakupljača plodova i strvinara. Strvinara, rečenih sakupljača leševa, pa su sve moje mjere za svekoliki oporavak i procvat prilično za kurac. Da smo bar ratari i stočari, ali nismo, mi smo sakupljači plodova i strvinari. Zadnjih misec dana samo slušan koliko je ko ubra maslina, (sakupljači plodova) i ko je koliko prasaca prikla (sakupljači leševa). Svi moji Bračani samo seru koliko su maslina ubrali i koliko su ulja iz njih iscidili. Interesantno je da baš svaki pravi najbolje ulje na svitu i manje bi se uvridija da mu ženu nategneš, nego ako mu ne potvrdiš da mu je ulje najbolje. Red je da se pofali ulje ovako: moraš reć da mu uje mrtvaca liči ili da mu uje ceteri jazika parla (ulje četri jezika govori). Kad bi ja recimo iša brat masline, prvo šta bi učinija, proklinja bi toga pretka cili dan koji je zasadija maslinik u tri pizde materine na vrh nekog brda blesavog imena (recimo vela glova, šta oće reć velika glava) do kojega se ima hodat tri ure od mista do kojega se najdalje može doć  autom. Koju pizdu materinu nije sadija masline 200 metara od kuće, nego je tamo sadija borove ili prodava terene vikendašima da izgradu svoje kuće tamo? Još bi govorija da dabog mu sve masline u požaru izgorile (ka šta prošlo lito i jesu) i pritija bi se da ću mu ić prnit na grob. Onda posebna priča o djevičanskom maslinovom ulju, koje se dobija tako da prije prešanja maslina djevica svaku maslinu prvo utira u, da prostite, pizdu. Onda je to ulje djevičansko, a ako dvi i više djevica ispizde (doslovno) maslinu, onda je ulje ekstradjevičansko. Maslinovo ulje ka i sve ako je djevičansko i ekstradjevičansko, onda je zdravo i ima nepodnošljiv ukus. A ako je normalno i ima dobar ukus, onda, jebi ga, nije zdravo. A strvinari su još gori od opisanih sakupljača plodova. Neki dan, najranije ujutro, iša san kupit kruv i dva stara prdonje razgovaraju u pekari. Pita prvi drugoga da je li tuka? Mislin se ja koga će ovi tuć, ne može više niti ženu pribit, dođe li doma živ, dobar je. A on kaže da tuće prasad, tako ovi u Dalmatinsku zagoru (od milja zvana Vlaška) kažu kad idu klat prajce. I svašta san ja od tih strvinara naučija u tih par minuti: da prvo triba skupit drva i sve pripremit, da je lakše kupit prajca u Slavoniji (jeftiniji je) i samo ga dohranit misec dana prije klanja, nego se cilu godinu s njim zajebavat. I da takvi prasci nisu nešto, jer nisu domaći, a domaći su samo oni šta se ukotu u svinjcu u kojemu ih i prikolju. I još san naučija da je lako zaklat prvog prajca, a ovi drugi, treći i svaki idući kako čuju ovog prije di skiči dok ga kolju, otimaju se za popizdit. Ka da im život o tome otimanju ovisi!  Znači ti strvinari, da bi mogli pokupit svoju strvinu, moraju prvo prasca pritvorit u strvinu. To je cili ritual, to se radi sve kako spada, tanka se rakijon cilo vriime, valjda čovik bolje kolje i slabije čuje skičanje bidnih beštija kad se bokun obloče? A to je evolucijsko nasljeđe, jer ljudi su sisavci i primati, šta se od milja i jednostavnije reće: majmuni koji loču!  Evo izasrat ću sam sebe, da mi ne pizdu vegetarijanci  u komentar od bloga: sram me bilo, pička mi materina proždrljiva i bezosjećajna! Bezosjećajan je čovik iz Osijeka koji je bez Osijeka, pa pati od nostalgije. Eto san kritizira sam sebe, da se vegetraijanci ne moraju zajebavat. A moram im poručit, da su beštije već priklane i da ako ih niko ne pojide, meso će se pokvarit i mesari će ga bacit. Pa će onda morat klat nove beštije, pošto je ono meso propalo i bacilo se. Zato svak ko stvarno voli beštije i životinje mora jist meso, da mu ne bi proša rok i da se ne bi klalo priko mire. Eto, nehotice san riješija i problem s vegetarijancima. Ali za ništa su sva moja rješenja sudbonosnih pitanja, jer kako ćemo mi naprid sa svim tim vegetarijancima, sakupljačima plodova i strvinarima?

BlozecuvajHrvatsku @ 19:16 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668