Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - prosinac 2014
srijeda, prosinac 24, 2014

U se vrime godišta teku pripreme za ovogodišnju proslavu tuđeg rođendana, pardon, rođenja Gospodina našeg Maloga Džizusa. Žena kaže da neće ove godine kuvat bakalar, da po bakalaru nedilju dana smrdi cila županija kad se kuva. Tako smo odlučili ove godine da ćemo na meniju imat zebru. Samo nije lako nabavit zebru, zato sam je ja odma naručija u mesnici još oko Velike Gospe. Mesar mi je ostavija jednu polovicu zebre i to me koštalo dotu Svete Ane, ali ko ga jebe, saturanalije su ipak samo jedan put godišnje. Pažljivo sam doma tranšira polovicu zebre, tako da sam prvo odvojija butove. Njih ćemo peć na Božić jer janjetina (to se čita džendžetajna) je goli kurac prema zebretini. Nakon toga sam pažljivo odvaja naoštrenim nožem crne od bilih zebrinih pruga. Prvo morate znat da zebretina, tamo di se nalaze pruge, je posno meso, ustvari gotovo pa da je i riba. Nekon pomnog odvajanja crnih od bilih zebrinih pruga, pristupit ćemo kuvanju tradicionalih jela iz naših krajeva. Od crnih zebrinih pruga spremit ćemo crni rižot, a bile zebrine pruge skuvat ćemo na bjanko. To oće reć na bilo seljače ili seljanko! To sve ćemo pripremat po receptima kako su to kuvale još naše babe i babe naših baba. Znači, ti recepti se usmenom predajom prenose s kolina na babe. A ja vam ih budala još ovde kazujem! Ali nema veze, desperadujte se narodi, zapisa san to ovde na opću desperadost svih troje psihijatrijskih slučajeva koji će ovo pročitat. Usrid timskog rada na spremanju obroka od zebre, baš dok je Žena u kuhinji čistila 25 kila kapule i luka, a ja kurcosvira na kauču, Žena mi je postavila pitanje svih pitanja! Da oćemo li ove godine imat pravo ili umjetno? Jebem ti sve živo i neživo po matičnoj knjizi do šesnaestog kolina, kakvo je to uopće pitanje? To je pitanje toliko neumjesno da me natiralo beštimat na ovaj Sveti dan! Pa normalno da ćemo imat umjetno, pa u ovo doba godine domaće životinje se hrane samo sijenom, ne idu na pašu. To znači da malo žderu, pa onda malo i seru. Pitam ja Ženu da koliko je ona uopće imala iz prirode i društva? Ko će u ovo doba godine nabavit toliko pravog gnojiva? Normalno da ćemo uzet umjetno gnojivo! Još sam je pita da ali po receptu za spremanje zebretine baš se mora imat i gnojiva? Žena mi je došla iz kuhinje s krpom u jednoj i kuvačon u drugoj ruci s koje je kapa nekakav toć (saft) po podu i zabrinuto me pogledala. Odlučila ja po ko zna koji put dokzata da su jedine zaista sretne žene udovice. Ne gubeći niti malo od zabrinutog izraza lica rekla mi je kretenu o kakvom pravom i umjetnom gnojivu ti pizdiš, pa ja te pitam za bor. Eto do kakvog nesporazuma može dovest kad se pitanje ne postavi pravilno. Aaaaa bor!!!!!!!! Pa čuješ, prirodnog bora, za reć pravo, u prirodi baš i nema puno. Kod nas bora zapravo uopće nema, ima ga u Sjevernoj i Južnoj Americi i u Indiji. Njegovi kristali su dosta inertni (ovako ka i ja) i otapaju se na temperaturi višoj od 500 ćelzijusa, pri čemu se ka nuspojava pojavljuje B(s)+3HNO3→ H3BO3+ 3 NO2(g). A tu krasnu formulu, zovu i borna kiselina. Borna kiselina je prilično opasna i nikako ne valja ako dođe u kontakt s očima ili kožom, ne daj Bože da je neko onako iz zajebancije popije! Zato ćemo uzet bor, a svu bornu kiselinu koju se uz njega dobije, prolit ćemo u zahod. I to ću ja prolit i stavit ću očale za plivanje i gumene rukavice, da sve bude po protokolu i po mjerama sigurnosti koje propisuje EU... E u pičku materinu koji si ti kreten, pa ja mislim na bor, crnogorično stablo da ga okitimo za Božić ka sav normalan svit... zavapila je moja Žena i prikinila moje izlaganje o dobivanju kemijskih elemenata. Žena me od milja nazvala tovarom, konjem, idiotom i majmunom i još je rekla da misli na bor, jelku, božićno drvce, christmass tree, krismas tri, četri-sad! Pa moja žena stvarno ne zna postavit pitanje, uvik me zbuni i to na takav način da ja uopće ne znam o čemu ona priča, a pogotovo blage veze nemam s odgovorom na njeno pitanje. Promislija sam dobro o tim crnogorično-ukrasnim pitanjima i odgovorija sam Ženi da me boli kurac kakav ćemo bor imat, da možemo slobodno nemat ove godine nikakav bor. Eto, naprimjer možemo stavit svićice i balune na onu spravu za vježbanje koja stoji u spavaćoj sobi i na kojoj je dva puta klipsala, pa sad po njoj visi roba. Ajde, ne možemo reć da je zakurac kupila i da ničemu ne služi. Ludilo je kad na to obisim donji dio tute (trenirke) i onda upalim opciju da miri puls dojk se po toj spravi klipše. Žena me je prestala gledat zabrinuto i na lice je navukla neku krvoločnu grimasu i sigurno bi me za glavu skratila, da me nije spasila zebra! Zebra je čovikov najbolji prijatelj. I kako drži jako do prijateljstva, kad je primjetila da se moj život bliži neslavnom kraju, zebra je počela dimit sa špahera. I moja dobra Žena je, umisto da me prikolje, okrenila se i užurbano pošla u kuhinju da zebra ne izgori. Da je zebra izgorila i da smo je morali bacit, ko bi novu nabavija? Nadan Vidošević je u zatvoru, a više niko drugi zebre ni ne lovi. Tako nas je zebra, na opću desperadost, poštedila crnog rižota na brački način. To je da se skuvaju riži, najobičnije u vodi i da se ugasi svitlo. Samo još jedno upozorenje za blagdane onima koji prakticiraju žive jaslice: živa je jako opasna i ne pravite jaslice od nje. Nije zdravo naše mališane čuvat u objektima sagrađenim od žive. Prijatno i desperadujte se narodi.

BlozecuvajHrvatsku @ 21:02 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668