Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - veljača 2013
petak, veljača 15, 2013

Ide mi žena na put. Nisam reka žena mi ide na živce, nego žena mi ide na put. U stvari ne ide meni na put, nego ide sebi na put. To da ona ide na put i nije neka novost, ali ovi put ide na put radi nekoga tim bildinga. Tim bilding je kad priko vikenda gladaš ekipu s posla, kojih ti je inače pun kurac radnim danom. Da ti ne bi falili, da se slučajno ne bi opustija, zaboravija posal, njih i slične pizadrije. Taman san mislija kako mi je Ženi od čestog putovanja prošla putna groznica, ali san se ima bit zajeba. Bit će da joj putna groznica ne radi kad se ide na put službeno, ali taj tim bilding je neslužbeno druženje sa službenim facama. A lipo ju je uvatila putna groznica, moglo bi se reć da ju je roknila kombinacija sloma živaca i žešće histerije. Kaže da ne zna šta će prije, da se mora spakirat, oprat ovo, očistiit ono, ispeglat ponešto, nacipat dva kubična metra drva, piturat kuhinju i izorat njivu, prije nego se tušira i opere kosu. Kaže da san ja linčina, pa da će usisat stan, skuvat četri pet ručaka, jer da ja neću napravit ništa od toga dok nje nema. A Gospe moja lude žene, ka da bi ja napravija išta od toga i kad je ima? Pa ću to radit dok je nema i kad mi nema ko prigovarat zašto to nisan napravija? Pa nisan popizdija. Ubacila je u petu brzinu, počela se kretat ubrzano i govorit nesuvislo. Čak mi se čini da se počela ljutit na mene zato šta ona ide na put? Ka da je ja šaljen? Pita me da mogu li je u četri ipo ujutro bacit na autobus. Kažen da ne mogu, ali da se bojin da ću morat. A šta se mora nije teško. Kurac moj nije teško, ali se tako kaže. Pita me da je li mi problem dignit se u četri ure ujutro i bacit je autom tamo. Kažen joj da ni za šta na svitu ne bi propustija takvu jednu priliku za dignit se u četri ujutro u subotu. Kad se čovik diže rano radnim danom za radit, ne valja spavat duže vikendon, jer se čovik može naučit spavat dugo, pa di si onda? Vata me na savjest da će zvat taksi, ali znan ja te trikove, pravija san se da nisan čuja. Neka zove pauka, vatrogasce, upravu vodovoda, neka zove koga oće, samo da me ne zajebaje usrid noći za vikend. Ljuti se Žena i dalje na mene i ponaša se ka da je ja šaljen na put. Kažen joj da mi donese putni radni nalog da joj ga potpišem i uputnicu pa da može poć u kurac. Nije raspoložena za šalu, a ja san zaključija da bi moga malo ubit oko tu na kauču, da se izbjegnu incidenti. Nisan ni lega, a Žena me pita da kako mogu spavat sad kad ona ima toliko posla? Ala lude žene, ka da ja iman posla, pa ne mogu spavat? Kažen joj da patin od nesanice, da pet dana nisan spava, a ako i zaspen, da mi san nikako ne dolazi na oči. I da zato sad moran spavat da to nadoknadim i da mogu budno i savjesno stražarit i čuvat kuću i potomstvo dok nje nema. Ležin tako i pokušavan zaspat bit će jedno trideset sekundi kad zvoni Ženin mobitel. Neka Mare koja ide s njon na put i pričaju šta će koja nosit i ko će od njih donit skuvanu kavu u termosicu za u bus. Ne pričaju ništa o ploskama, punjenin paprikama ni o pohanoj piletini. Kurca pojma nemaju šta triba nosit na put, pa taman da je i tim, jebiga, bilding. Nisu pričale ni petanest minuti i kad su završile srat, nastavija san pokušavat zaspat. Sad Žena piva, nekog kurca radi i piva. Zamolin je da prestane pivat, neka se u tišini koncentrira na to šta radi. Mir i tišina bit će cilu minutu, a onda me pita da je li se ljutin šta ona ide na put? Šta se iman ljutit, ka da ja iden na put, ja bi se ljutija da ja moran ić na put ili bilo di drugo. Namjerno šuška i klapa, lupa suđen u kužini, čini buku usisačon, potiže konjića za peglanje, lupa vratima. Vuče borše i kufere po kući, piva, govori na telefon i proizvodi sve druge moguće zvukove, samo da ja ne mogu zaspat. U jednon trenutku me pita da oću li joj dobavit onu modru boršu. Kako koju modru boršu, onu koja stoji u tri pičke materine, na vrhu najgornje police najvišega ormara u kući. Ta borša stoji skoro na krovu! Ja nisan uspija odgovorit, a moja žena, onako strpljiva kako samo ona zna bit, već potiže stolicu iz dnevnog boravka priko ciloga stana prema sobi di je taj kurčevi ormar i u njemu još kurčevija borša. A šta fali onima dvajstipet borši koje je već prostrla po ciloj kući? Mojoj ženi ne valja sve šta nije odma i sad, sve drugo je prekasno. Ona je inače jako strpljiva, samo šta god radi i kad god radi (a uvik neki kurac radi) triba oborit dva tri svjetska i olimpijska rekorda ili bar uć u Ginesovu knjigu rekordi. Skuvala me, iden joj dobavit tu kurčevu boršu, prije nego se strmopizdi sa stolice i prije nego otputuje na hitnu pomoć umisto na tim bilding. Pakiranje je proteklo klasično, ne zna šta će nosit, ali će ponit samo najosnovnije ne više od desetak borši i kufera. Samo šta je ovi put najebala, jer će nosit sama, nema joj nosača - mene. Sva je u priši i panici moja jadna Žena, mora svašta obavit prije nego ode ranije spavat, jer se budi usrid noći. Moran je uvatit još da mi ispravi tipfelere na ovome postu prije nego ode, jer ona uvik ispravlja moje pogreške u pisanju (i još mnogo čemu). Gramatiku mi ne ispravlja, jer to ni Bog ne može ispravit. Ako neko čita ovi post, to znači da je objavljen i da je Žena ispravila tipfelere, a ako nije objavljen post na blogu, to znači da nije stigla ispravit. A ništa, onda ćemo objavit post na blogu kad se vrati s puta. Osmi putnik i tim bilderica moja. Pročitala je ispravila i kaže: jadna sam, grozna!

BlozecuvajHrvatsku @ 20:57 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668