Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - travanj 2013
petak, travanj 19, 2013
adio Ćićo

Umra je Đermano Senjanović Ćićo. Najduhovitiji čovik na svitu. Najveći kompliment koji san dobija u životu bija je da ja pišen Dorin dnevnik. To su mi govorili neki prijatelji devedestih i još su govorili da samo meni mogu takve pizdarije past napamet. A mogle su i njemu i to na sto puti smišniji način nego meni.Umra je čovik koji je zna nasmijat ljude, ko ga volija, ko ga nije volija, ali to je bija najduhovitiji čovik na svitu. Da pišen ovi usrani blog (od kojega ima dva gora bloga) inspiriralo me 5 ljudi, dva su već neko vrime mrtvi, a evo sad i Ćićo. Mrtvi vode žive 3:2 sad. Fala ti Ćićo za sve i počiva u miru. Ako slučajno završiš u pakal, za muku i pokoru će te sigurno tirat čitat ovi moj usrani blog, jer gore muke od toga, teško da ima. Nemoj šta zamirit i odeš li gori ili doli, di god budeš, tamo će bit smija. I pozdravi Smoju svakako. Evala meštre i duša ti se sto raji nauživala!

BlozecuvajHrvatsku @ 17:45 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
četvrtak, travanj 18, 2013
 

Nisam neki pedagog, nisam ni pedofil, sve te pedo pizdarije mi ne idu baš od ruke. Kažu da od kolijevke pa do groba najlipše je (lu)đačko doba. To ne mora ni bit skroz pogrešno, jer nisu u toj izreci rekli ni čije kolijevke, niti čijega groba. A kolijevka je od dice, a grob od roditelja, a tako je i red, jer na mlađima svit ostaje. A luđačko doba traje li ga traje. Kako meni te pedagogije i ostale okultne znanosti ne idu od ruke, mene ni izludi toliko sin, koliko me ispizdi Žena! Sin je bidan dobar, zdrav, lip (na mamu), tvrdoglav (na tatu), nije loš u školi, ne radi nikakve značajnije pizdarije i ima još određen broj vrlina (na mamu) i mana (na, jebiga, tatu). Ustvari, puno je bolji u svakome pogledu, nego sam ja bija u njegovim godinama. Zapravo toliko je dobar i pripun vrlina na mamu, da mi pada napamet da možda nije niti moj? Morat ću učinit DNA analizu, to je ona analiza Da Nije Antin, ako nije već moj. Samo sve te vrline (na mamu) Mami nisu dovoljne, jer ima bit da mu tu i tamo proradi tatin kretenski gen. Iako je mali u školi sasvim dobar, moju Ženu pogađa kad neko na poslu se fali sa svojim genijalnim ditetom, koje u područnoj školi u nekoj pripizdini ima sve petice od vrha do dna i koji je na županijskom natjecanju u orijentaciji po mahovini plasira se na odlično šesnaesto misto između petnaest takmičara iz sve tri škole koje su na toj pizdariji učestvovale. Evo na primjer, Marijin mali ima sve petice, svjetski je prvak portuna i Splita u hokeju na travi i na danima kruha je odnija najviše kolača u starački dom. Antin mali ima sve petice od vrha do dna, popodne ide na engleski, svira obou u muzičku školu, ministrant je u crkvu, trenira slobodno penjanje i nanbudo. Dite je cili dan okupirano slobodnim aktivnostima i još nađe vrimena za učit i najbolji je đak. Ja na to iman teoriju da Ante ima šestoro dice, pa ih sve ispraši iz kuće na slobodne aktivnosti, da on i žena doma imaju mira, pa da može napravit i sedmo dite. Još san joj pridložija da kad bude Anti rođendan, da mu kupe goldune, kako ne bi u svakom sportskom klubu u Splitu i okolici ima po jedno dite. Ali moja Žena ima drugu teoriju, a to je da je mali neambiciozan i da se ugleda na mene linčinu. Kaže da drugima očevi idu igrat na balun, džogiraju po Marjanu, a kad sin mene vidi doma kako sviran kurcu, da onda i on slijedi svijetli primjer svoga oca, tj. mene. Ja Ženi kažen da ti ljudi kurac idu igrat balun i trkat po Marjanu, da to oni reču ženama, obuku sportsku opremu, pa idu jebavat i lokat. Ali, moja argumentacija ne pali kod Žene i gotovo. Reka san Ženi da je li ona bila u školi na primanje toj dici i vidila ocijene? Kaže da nije, a ja joj govorin da svi oni lažu i da ko njoj smeta pizdit okolo da naš mali ima sve petice od vrha do dna, da čak ima i par šestica. Može govorit i da je lani proša s vrlo odličnim uspjehom i da će za par godina sigurno bit državni reprezentativac u kurlingu na zimskoj olimpijadi. Kurling je oni hvale vrijedni sport kad jedan turne neku pizdariju po ledu, a druga dvojica kližu oko te pizdarije i metu isprid nje da bolje klizi. U kurlingu pobijedi valjda ona ekipa koja je bolje i brže mavala metlon i krpon. Žena moja ka da to nije čula, pa mi kaže da je mali dobija tri iz matematike, pa da je pisa ispravak i opet dobija tricu. Ja ne vidin nikakav problem, matematika je egzaktna znanost po kojoj je tri i tri šest. Malome se zbroju obe trice, upiše šesticu u dnevnik i vot d fak? Na to Žena počne kukat: di će se upisat u srednju školu s ovin ocjenama? Mali će nan bit tokar ili električar, konstatira Žena uz pripadajuću kuknjavu, lelek, čupanje kose (sebi, ne meni, ja san ćelav), kršenje prstiju i rizanje žila. Žena u dubokoj boli i žalosti tuli: roditelji intelektualci, a sin će nan bit električar. Kažen joj da san ja kreten a ne intelektualac, pokušavan je utješit da kamo sriće da mali bude električar! Jer da san ja električar, moga bi aktivno sudjelovat u sivoj ekonomiji, opizdit na crno koju fatureticu (hrv: delat si nekaj u fušu) i tako popravit kućni budžet. Žena (nakon šta je popila otrov i za svaki slučaj se ide obisit da bude sigurna da se ubila) u dubokoj depresiji nariče: kako će fakultet upisat, di će sutraj radit? Odletila mi je bidna zabrinuta Žena previsoko, u ko zna koju galaksiju i pokušavan je vratit na Zemlju (i spriječit da ode pod zemlju) pa joj kažen da je bolje da jedva upiše neki fakultet i da padne svaku godinu u školi bar dva puta. Gleda me Žena ka da sam kreten ( a ka da nisam), pa joj pojašnjavan da tek kad završi fakultet i sva školovanja da tek onda nastaje problem: di ga zaposlit ka intelektualca s komadom karte (diplomom) u ruku? A da je električar kojin slučajen, u čas posla bi moga opizdit neku faturetu i ubost sto eura za uru vrimena. Moja Žena je popustila mojin neoborivim argumentima, izvadila pištolj sebi iz usta i upucala me. Dok mi je odzvanja pucanj u ušima, a metak mi raznosija glavuđu, dok san hrlija u susret bijeloj svijetlosti  čuja san Ženin glas da me ubila zato jer sinove ocjene značu više njoj nego meni. I više nego njemu, jer ipak nije pedagoški da se raspravlja o ocjenama s onim ko ih je dobija, jer je svakako bolje da njegov metak u čelo popijen ja.

BlozecuvajHrvatsku @ 16:44 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
subota, travanj 6, 2013

Jebeš mi sve po spisku do šesnaestog kolina kad nisan zna da će mi se to dogodit. Probudija san se u tri ipo ure, ka zadnja pizda. Da prostite, pripišalo mi se. Pokuša san ignorirat fiziološke i sve ostale potribe i pokušat opet zaspat, ali ne ide. Mučila me najveća dilema svih linčina na ovome svitu: dignit se i poć se popišat ili trpit do ujutro. Ne biste virovali, ja san se odlučija za ovu potonju opciju i da ću trpit do ujutro. Pokuša san razmišljat pozitvno, kažu da to pomaže kad je čovik u kurcu. Ma pomaže malo kurac, pišalo mi se još više od pozitivnih misli. Ma zapravo lažen, padale su mi same negativne misli napamet. Recimo naprimjer, da nije zdravo trpit kad se čoviku piša, jer od toga može stradat prostata. A ni prosmami nije svejedno ako prdekne prostata. Onda mi je samo od sebe došla druga negativna misao, buden li se vrtit po postelji, moga bii probudit Ženu, pa će onda počet pizdit. Mogla bi me i nožen probužat, pa bi sva pišota iz mene istekla po postelji. Moga bi ni kriv ni dužan, od ubodne rane zapišat svu posteljinu, a onda bi mi mogla Žena, kako je i red, popizdit još bolje, pa mi sikiron rascipat ćelu. A ko zna radi li i hitna u ovu uru? Sigurno oni iz hitne sad igraju na karte pa se neće tit javit na telefon. Onda san pokuša od dvi negativne misli, primjenom zakona matematike, napravit jednu pozitivnu misao, ali ni to nije išlo. A vanka pada kiša, pada li ga pada i kako koja kap kiše padne, više se ne digne. Pada kiša na vrat, na nos, pada po roletama, i ja je slušan kako pada i od toga mi se još više piša. Piša mi se za popizdit, podnosin Tantalove muke. Tantal je sta u vodi do vrata pun kurac vrimena a poviše njega su bile grane na kojima su rasli pršuti. Kako bi prova dobavit pršut, grane bi se makle. Kako bi bidan Tantal sageja glavu za napizt se vode, voda bi pobigla. I tako je bidan Tantal sta u toj vodi i trpija glad i žeđ. A sigurno se i njemu pišalo od stajanja u toj vodi. Ma neka se goni i Tantal u tri pičke materine i on i voda u kojoj stoji i od njega mi se piša i on je za neprijatelja. A kiša cipa li ga cipa. Koliko bi sve bilo lakše, samo da nisan lin i da mi se nije teško dignit? Ala ove kurčeve kiše, odakle više pada danima? Predajen se, ajde dobro, predajen se, dignit ću se i iden se popišat. To je obavljeno rutinski, začuđujućon brzinon i preciznošću i svaka kap je pogodila u školjku, tako da se Žena neće ljutit. I ruke san opra posli pišanja, sve po Pe Es-u i sukladno direktivama Evropske unije. Iako mi nikad nije bilo jasno zašto se ne pere ruke prije pišanja, nego posli pišanja? Sigurno nije zdravo ni pametno dirat onu stvar sa šporkin rukama? Sigurno oni iz Evropske unije kad pišaju uvatu kurac s moletama. Molete su onaj kurac s kojin se vata i primišta žeravu kad se peče na gradele ili kad se loži kamin. Valjda od tu dolazi i onaj izraz: tako je ružna da je ne bi niti s moletama taka. A kad san se već diga, moga bi i zapalit. Pada kiša, ali jebe mi se neće mi frizuru ovako ćelavome pokvarit. Zapalija san cigaret i gleda u mrak kišu kako pada. Odjedanput san na nebu, među oblacima na trenutak vidija zeleno svitlo. Nisan puno obraća pažnju, mislija san da to bit će grmi. A onda je opet došlo zeleno svitlo i polako je išlo od Marjana prema mojoj zgradi. Zeleno svitlo je još pustilo iz sebe prema doli jooš zeleniju zraku. Gleda san u to svitlo iz oblaka i u tu zraku kao piči priko kvarta, zgrada, parkinga i parkiranih auti. Asti Gospu, jesan li ovo popizdija skroz naskroz? Jesu li ovo svemirci u tri pičke materine? Mali zeleni upalili zeleno svitlo i po kiši puštaju zelenu zraku po mome kvartu! A nego će mali zeleni puštat crvenu zraku, nego koju će nego zelenu? Pa zato se i zovu mali zeleni. Ovo mi je sigurno urin udrija na mozak, šta san puno trpija pišat, nema druge. Samo šta ova zraka sve jasnije ide i ide sve bliže prema mojoj zgradi. Bacija san duvan u kišnu noć i iša probudit Ženu, jebeš mi mater, ako san ja lud, ona je uvik bila oličenje normanosti i primjernosti. Osim toga, moja žena je magistar i ona će sigurno znat koji se to kurac događa. Nježno san zatresa Ženu koja spava, tako da je skoro dobila potres mozga i ona je rekla a? Upalija san svitlo, Žena je tupo iza sna žmirila u mene i ozbiljnin glason san joj reka da dođe vidit zeleno svitlo na nebu i zelenu zraku. Žena mi je više tužno, nego ljuto rekla da kako je mogu budit u srid noći s tin mojin pizdarijama? Ja san se kleja na sve živo i neživo, reka san joj da ako lažen, ne volin Tita, reka san joj da ako ona ne vidi svitlo da više neću bit lin i obeća san da ću čak bit normalan. Tu je popustila, vidila je svoj interes, digla se i čak je stavila očale. Kad je došla do prozora zaprepašteno je rekla: jebate šta je ovo i instiktivno je ustuknila korak nazad i zalipila se u mene. Mali zeleni reka san slavodobitno, svjestan da ć u cili život moć ostat linčina i kreten i još san je pita, da ko je sad lud? A zelena zraka se počela opasno približavat našoj zgradi i išla je između dvi zgrade desno od nas prema doli. Žena je tila da zatvorin ponistru, govorila je da me može ozračit. Reka san joj da me boli kurac ako me ozraču, da san ionako ćelav i da mi besplatna kemoterapija može samo koristit. Zelena zraka je bila na jednu pet-šest metara od nas i moga bi reć da je bila debljine čajne kobasice. Slika san zelenu zraku mobitelon čisto i jasno. Odma ću sliku poslat mome prijatelju Kostelcu! Nageja san se kroz prozor da vidin koju to pizdu materinu svemirci svitle i traže ispod moje zgrade di nema kurca tebe? Bilo me straj da mi auto ne oštete s tin s zrakama, neman kasko osiguranje, mogu se jebat ako mi sa ton zrakon naprave rupu na krovu od auta po toj kiši. Nageja  se ja i iman šta vidit: babac s drugoga kata od šest banki i sto dvadeset kili se po kiši, usrid noći na teraci zajebaje s onin laseron šta na utakmicama s njin svitlu sucu i protivničkin igračima u oči! Eto ti mali zeleni, zeleno svitlo i zelene laserske zrake. Žena i ja smo odlučili da nećemo nikome ništa pričat o našin bliskin susretima treće i četvte vrste i vratili smo se spavat u postelju. I neću slat sliku Kostelcu, zajebavat će me do smrti. A kiša i dalje pada i meni se opet malo ka piša.

BlozecuvajHrvatsku @ 21:41 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
petak, travanj 5, 2013
Ima san jako dobar post. Ustvari, iman ga još ali mi ga je kućna cenzura zabranila objavit.
Objavin li to, neću se laznit pičke dok san živ.
Zato neću objavit ništa, a vi računajte da san objavija i pišite komentare kako mi je pun kurac dobar članak.
A članak je stvarno dobar, samo ga ne smin objavit.
Staljin i Hitler su za moju kućnu cenzuru bili gori kurac i zato molin da me svatite.
Ali bi ove godine uvatija da se ne znan čuvat?
Ja san žrtva verbalnoga delikta!

Živila sloboda mišljenja i izražavanja.

Smrt fašizmu, i tebi sinko!

BlozecuvajHrvatsku @ 19:52 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668