Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - svibanj 2012
subota, svibanj 12, 2012

Kraj je školske godine i valja učit s malim. Žena je na putu službeno i nemam kud, pa smo eto nas dva dobili zadatke od Vrhovnog štaba da moramo učit. Svaki dan, u skladu sa rasporedom, dobili smo detaljne upute, kako, kad, koliko i šta tribamo učit. Prvi dan je bija na redu hrvatski, interesantno tako se piše,a izgovara se hrvacki. Knjiga iz hrvatskog se zove Radost čitanja, a mali i ja smo radosni za popizdit od toga čitanja, ne znaš ko je radosniji?  Jebate dragi pas jarac, kakve kretenarije tiraju dicu da čitaju, pa koji su ovo pjesnici i književnici u čitanci, u tri pičke materine? Pa ovo izgleda ka udžbenik iz psihijatrije, a ne ka čitanka za šesti razred osnovne škole. Ajde dobro, ko ga jebe idemo naprid s tim pizdarijama. Stihovi su na nivou drogirane čimpanze s lakšom mentalnom retardacijom, a zadatak je da se u tome prolivu pripozna pjesnička figura. Koji je to kurac pjesnička figura? Da nisu počeli proizvodit plastične figurice od pjesnika i stavljat ih u kinder jaja? Oću trknit do samoposluge kupit par kinder jaja i izvadit plastične figurice na sastavljanje od Dobriše Cesarića, Vladimira Nazora i nekog novokomponiranog psihijatijskog stihoklepca za kojega niko nije nikad čuja?  I šta je onda zadatak da pomišaju ruke, noge i glave od tih pjesničkih figurica pa da pripoznamo šta je čije? Ajde to neće bit problem Ujević ima šešir, a Nazor bradicu ka onaj stari iz Karate Kida. Nekako mi izgleda da je tih pizdarija bilo manje kad sam ja iša u školu i da je to sve nekako bilo lakše. Je li moj otac ovako učija sa mnom kad sam bija dite? Je kurac, nije niti zna u koji razred idem. A opet moram mučat, inače Žena uči s malim, ja katkad nešto malo, a ovo nisam ima sriće, jer ona ovaj put ne može nastupit radi tri žuta kartona. Ali zadatak je utoliko teži, jer dok Žene nema, ja sam odgovoran ako mali šta zajebe u školi. U pičku materinu, skupa ćemo drćat od straja kad Žena ode na primanje u školu. Jebat će nam mater obojici kad se posli toga vrati doma. Kad san bija dite nisan se boja kad bi mi mater išla na primanje, alii Gospe mi, sad kad mi Žena ode malome na primanje, sav sam usran od straja. Malome se jebe, on se smije, ali meni nije lako. Ajde taj hrvatski smo nekako sjebali, dobili smo peticu (on tri, ja dva, to je sve skupa pet) i dobar je to highscore iz hrvatskog. Samo ta petica je relativna, pet je dobro kad je za jednu osobu, ali kad dvojica podile jednu te istu peticu to i nije nešto. Donija san strateški plan i mjere za poboljšanje uspjeha u školi. Kako bez alata nema zanata, odlučili smo kupit: bilježnicu na kocke za osmi razred osnovne škole, gumicu za srednju ekonomsku školu i globus Bosne i Hercegovine. Nema zajebancije! Bez muke nema nauke! A prava muka i nauka su nam danas po planu i rasporedu. Sutra mu je kontrolni iz matematike. A u tri kurca, pa ja matematiku nisam zna ni kad sam je triba znat, odnosno kad sam ja iša u školu. Još priklani sam prizna da je gradivo iz matematike pripišalo moja skromna znanja i mogućnosti. Vapim ženi na mobitel da me ubije ali da me ne čini patit. Složija san taktiku: pustit ću maloga da riješava sam, pa ako rezultat bude neki normalan broj, onda je točno, a ako rezultat bude nekakva pizdarija, onda ću zaključit da je falija i neka radi zadatak opet. Cilo vrime ću držat ozbiljnu i mudru facu, jebiga, nužda stvara genije. Koji je ovo kurac sad, zadaci rječima? Ovo je puno teže od zadataka riječima tipa riba ipo dinar ipo, pošto su tri ribe? Takvi su bili zadaci riječima u moje vriime, a ovo sad je umobolnica. Čista Ludara! Pazi zadataka, baba donese kil jabuka i trećinu jabuka da jednome unuku, dvi petine drugome unuku i ostanu joj četri jabuke. Triba odgovorit koliko ima unuka, kolika je babi penzija i koje su boje jabuke i pošto su kruške? Pičkin dim od zadatka, ne'š ti? Drugi zadatak Štefica je kupila 5 kila kumpira i ostala joj je jedna kuna. Da je kupila još 2 kila kumpira falilo bi joj još 2 ipo kune. Triba nać pošto je kilo kumpira i koliko je Štefica ponila para sobom? Pička li in materina bar da su rekli jesu li mladi ili stari kumpiri? Kako ćemo ovo riješit? Iden vidit u Konzuma pošto je kilo kumpira, pa ćemo upisat rezultat. Koju pičku materinu Štefica ne plati karticom kumpire, pa joj neće falit para? Koga boli kurac pošto su kumpiri i koliko ona ima para? Da Štefica, jebala in Štefica mater!  Napisat ćemo da su kumpiri skupi i da Štefica i nije baš najbogatija u odgovor, ko mu jebe mater! Idući zadatak je još luđi otac i sin skupa imaju 135 godina, prije 14 godina otac je bija duplo stariji od sina, a za 2 godine otac će bit 7 miseci mlađi od svoga sina. Triba odgovorit koliko godina ima otac, a koliko sin, na kojemu katu stanuju i koliki je sinu kurac ako njegov kurac je pet trećina prosječne veličine kurca i za sedminu mu je veći od ćaćinog vršnjaka. Oba smo ispalili na živce, ja sam dobija sedam moždanih udara dok je mali vježba, a on je, normalno, popija asa iz matematike. Ostaje nam pričekat na scene obiteljskog nasilja kad se žena vrati iz škole sa primanja. Čovik se uči dok je živ, srića moja šta ja neću još dugo bit živ.

BlozecuvajHrvatsku @ 14:09 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
utorak, svibanj 1, 2012

Tako mi bude skoro svake godine. Žena se probudila, smije se, čak me i poljubila! Jebate, koji joj je kurac sad, najranije ujutro? Da nije kupila nešto šta košta 50.000,00 Eura? Da nije našla ljubavnika, pa da je ne pere savjest? Moglo bi bit, ja san daleko od idealnog muža, svijetlosnim godinama daleko. A da nije trudna u pičku materinu? Pa da još nije pokupila virusne blizance, da nam nije firewall otiša u kurac? Žena mi djeluje jako ljubazno i priateljski, ka da su došli gosti. Ovde mi nešto smrdi, ovo me sad stvarno počinje zabrinjavat. Štipam se za obraze, budan sam, mogu van reć da san se sad već sasvim pristojno usra. Možda se kandidirala za predsjednika HDZ-a? Možda joj je Jadranka Kosor mater iz prvog braka? Jebate dragi pas irud jarac, možda mi je Kosorica punica, a da ja to ne znan? Neću tooo, vratite mi moju punicu! Ko zna šta je ovo, Zona sumraka ili čak Skrivena kamera? Srića nije bilo ništa od toga, žena mi kaže sretan rođendan, aaa pa to je, rođendan mi je, kako sam glup? Ja odma sumnjam u teorije zavjera, a samo je ta pizdarija danas. Kažem joj hvala i pitam je je li mi kupila tračnice i vlak na baterije, lego kockice ili možda maketu aviona šta se sastavlja s lipilom.  Žena se šeretski smije i šalje me ljubaznim tonom u kurac. A neće me valjda poslat u pizdu materinu, pa danas slavim obljetnicu da sam od tamo izaša. Puka san  od  smija na sav glas, a Žena me pita da šta mi je? Ja joj kažem, da zna li ona ikoga da je sporiji od mene? Kaže da ne zna, da su od mene vjerojatno brži i invalidi u kolicima, kad ih izvade iz kolica. Ja joj kažen da može li zamislit situaciju, da san ja bija najbrži od ne znan koliko miljuna spermića koje je moj stari lansira u cilju oplođenja maternice moje stare. Ko zna kako su ti drugi bili spori, kad san ja doša prvi do cilja u toj bjesomučnoj trci? Kako mi je rođendan bija i prošle godine, zaključija san da mi to s rođendanima prelazi u naviku. Još san zaključija i da šta više iman rođendana, da san duže živ. Ženu moje kontenpliranje nije previše zanimalo nego je rekla da će napravit tortu i rekla mi je koje sve pizdarije moran kupit za tortu. Pita san je da di ću sad nać modru galicu, a ona me samo pogledala ka da san kreten i nastavila dalje nabrajat šta sve moran kupit za tortu. Predložija san da iz auta donesem rezervnu gumu i da kupim pun kurac šlaga, pa da gumu od auta obložimo šlagom i da će to bit super torta.  Rekla mi je da će tu tortu napravit kad mi materi bude rođendan, a da će danas pravit ovu koju je naumila. Ništa, otiša san to kupit, nije bilo druge. Na pazariću (maloj kurčevoj kvartovskoj tržnici, za čitatelje bloga iz gornjih krajeva) naša baba, kod koje uvik kupujemo voće, kumpire,  razna lišća, travu, sijeno, korijenje i ostalu hranu koju jede hrana, mi je uvalila 650 ruža po popularno znanstvenoj cijeni. To ka oće reć da mi je prodala po svoga vrtla ruža za sitnu lovu. I tako san ja donija skoro do doma spizu i te jebene ruže i sve je bilo dobro i niko me nije vidija kako nosin fucking cviće.  I taman kad san pomislija da san donija doma ženi kitu (cvića normalno, ne onu drugu kitu) bez žrtava, razaranja i ostalih kataklizmi, nadomak samome cilju, dogodilo se sranje! Uša san u portun, kad paf, isprid lifta susid Butragenjo i gospođa. Gleda Butragenjo mene, gleda buket ruža zapremine jednog kubika i smije se  ka kurba. Ja ništa, pravin se blesav i ponašan se ka da nosin bocu plina. Pita me Butragenjo da šta san to napravija kad san kupija ženi cviće? Odgovorija san Butragenju da nisan napravija ništa, baš ništa i da u tome i je problem. Na taj moj odgovor Butragenjo i gospođa su se iskidali od smija, ka da je to vrhunska baza (fora), a to je živa istina. Ja koliko god mogu izbjegavan glagole, a to se, ne bi ste virovali, mojoj Ženi baš i ne sviđa.  Žena je od sriće odlipila na mozak šta san joj kupija cviće a da nije ništa, nije njoj rođendan, nije godišnjica braka, nije rodila ni umrla, a dobila je kitu. Cvića. Zajebano je imat rođendan u doba Fejsbuka, dobija san sedamdeset devet miljuna poruka, da mi sritan rođendan. Sve to triba lajkat i odgovorit hvala i tenk ju, a to nije mala zajebancija. Cili dan mi zvone telefon i mobitel, poruke na fejs i mobitel mi stižu, pa to nije normalno kako je ljudima drago da mi je prije četrdeset i toliko godina jebalo mater? Ali red je red, jebiga.  Bojin se da će se večeras nasrat kod mene doma  moji starci, brat i tako to. Nikad se ne mogu prestat čudit kako je svima više stalo do mog rođendana, nego je meni stalo? A to znači da neću moć večeras u miru gledat balun na satelitskoj, jer mi je rođendan, pa će mi doć čestitat. Bar da mogu prnit u tortu i tako ugasit svićice, ali bojin se da bi joj to moglo pokvarit ukus. Hepi brdej tu ju, ju tu, ju tjub, ju bi to, jebi to.

BlozecuvajHrvatsku @ 19:35 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668