Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - lipanj 2011
utorak, lipanj 28, 2011
Svak se sigurno najmanje jedanput u životu susreja s korporativnim kretenom. Korporativni kreten je obično mlađi od četrdeset godina, usvojija je tako dobro dres kod, ka da ga je on sam izmislija, visoke je stručne spreme i pristojno je plaćen.  Pravi yuppie! Ali jebi ga, kad mu se skinu odjelo i kravata,  vanka porte korporacije, korporacijskih mantra i folklornog biznis ponašanja, on je samo kreten. Iman sriću ili nesriću da radin po korporacijama, pa ću opisat par najočitijih primjera korporacijskih kretena. U multinacionalnoj korporaciji di san prije radija (s Bi Bi Kingon u iston uredu skoro 11 godina) proces dijagnosticiranja korporacijskog kretena zva se otvaranje kartona. Kartone je najviše otvara Đovani, toliko ih je otvara da su ga zvali iz HZZO-a i rekli mu da ne prima više nove pacijente. Prvi karton je otvoren Kliju, to je jedan od boljih otvaranja kartona: bilo je lito i pripravniku je ostavljena dužnost da zaliva neka dva cvita u uredu, dok su stare gude na godišnjem. I pripravnik uđe s teglom u zahod, a tamo bidan Klio taman završija pišat i pita ga da šta će mu tegla? Odgovor je bija da je jedan od nas desetak pripravnika navodno narkoman i da je korporacija odlučila napravit iznenadni test pišote od svih pripravnika, da bi vidili ko je taj i da mu daju otkaz. I Klio je upućen u sekretarice direktora da ode po formular i teglu za pišanje. Ne bi bilo ni po problema da Klio nije otiša. Sekretarica se misecima mislila je li potpuno lud ili je samo zajebaje? Drugi primjer je jedan danas vrlo uspješan biznismen koji je popija zajeb s bob reprezentacijom korporacije. Isprid korporacijske kantine jedno jutro je Đovani odglumija potištenost. I pita njega žrtva da šta je u kurcu? On mu kaže ma pusti, ne mogu nać u firmi od 1500 ljudi 4 zdrava, fizički spremna muškaraca mlađa od 30 godina. Još je tužno doda da ne traži puno, samo da može napravit 20 sklekova. Žrtva kaže, da može napravit on 20 sklekova iz pizdarije. Đovani dogovori, ma možeš kurac, a Žrtva skine sako, da ga Bi Bi Kingu, pribaci kravatu priko ramena i pumpa sklekove isprid 10-ak ljudi koji čekaju kavu. Sport i korporacija su zajebana kombinacija i opisat ću zadnji događaj jednog vrlo eminentnog pacijenta, kojemu je otvoren karton odavno, odma prvih dana kad se zaposlija ka pripravnik. Zvat ćemo ga Pacijent, radi njegove osobne sigurnosti. Pacijent je inžinjer, informatičar, oženjen, otac dvoje dice, ima 40 godina, a nije mu niti plaća loša. Ove godine je konačno uspija otić na cehovske igre di korporacije iz branše se takmiče u besplatnom  lokanju i žderanju, a u slobodno vrime se bavu sportom i sličnim pizdarijama. U ovoj točki je učestvovalo 50 ili čak 100 ljudi i to je pomno pripremano za isprdit Pacijenta, dok su drugi slučajevi uglavnom spontani zajebi. Sidi Pacijent na večeri di je par sto ljudi za stolon do Strica i Stricu priđe neki Zagrepčanin iz druge korporacije i moli ga da mu proda jedan. Stric neće ni čut, da mu je zadnji, samo za njegovo društvo. Zagrepčanin ga moli ka boga, hvali, da mu je ka grom, ali Stric neće pa neće prodat. Ovaj ode sav posran ća i Pacijent pita Strica da šta to ovi oće kupit od njega? A Stric izvadi Džoint (koji je ustvari najobičnija cigareta) i ponudi Pacijenta i još dvojicu. Oni odglume ritual pušenja, ali Pacijenta puklo, skače, pleše, popizdija načisto. Tu nisu stali, nego su mu uvalila dva aspirina i rekli mu da je ekstazi. Još su ga s tim natirali popit i dvi litre tekućine da mu ne dođe slabo. I popija Pacijent aspirine, poloka dvi litre vodurine i odvalilo ga još bolje, skače, pleše, popizdije. Onda su ga pitali da bi li on nešto žešće, nešto stvarno gadno, ali da je opasno, da moraju poć u sobu , da se to ne može isprid svita, da će bit pizdarija. I odveli su ga bidnog u sobu i tamo je Pacijent šmrka unaprid pripremljeno brašno. Normalno i to ga je odvalilo i bidan Pacijent je bija bolje odvaljen od duvana, aspirina i brašna, nego je to ikad bija Hendriks, Morison i Đoplinica skupa. Srića da su tu stali, inače bi bidan Pacijent posta ovisnik o ničemu ili o ko zna čemu? Takvih slučajeva ima miljun, ovih nekoliko je izabrano random metodom. Ili random ćirilom? Zato kad god vidite po ulici ili po firmi nekog  Wannabe-ja, velika je vjerojatnost da se ispod skupih odijela, kravate i aktovke krije upravo korporacijski kreten.  Svi su oni prošli vrhunske testove i obuke, završili škole i njihov SI VI je izabran između stotina sličnih. Najžalosnije je da je ovo sve istina i da ovi put nisam ništa izmislija.



BlozecuvajHrvatsku @ 20:09 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
petak, lipanj 17, 2011
Ovaj članak je sponsored by Bi Bi King. Ima li većeg horora od ić kupovat gaće? Gaće šta mi kažemo ovde, a šta na književnom i srodnin stranin jezicima se zove hlače. Svi su šopinzi opasni za mentalno zdravlje i centralni živčani sustav, ali kupovanje gaća je pravi horror. Na taj se korak čovik odlučuje samo ako ostane gole guzice ili ako je brak najozbiljnije doša u pitanje. A žene vole ić kupovat štrace (krpe) i razne druge pizdarije, pa tu onda jako brzo dođe do sukoba mišljenja, koncepcija i drugih sličnih krvoprolića. Nikad čovik nije sriće da uđe u prvi dućan, nađe gaće, kupi ih i ide doma. Malo kurac! Ja oću recimo crne, a Žena misli da bi bile bolje modre ili čak drap. Kad god idemo kupovat gaće, Žena me ozbiljno odmiri i zaključi da san se opet nadeblja. Ne razumi ona da meni od muke se povećava volumen. Ove gaće su uzak kroj, pa bi na meni debelome stale ka goldun (oće reć prezervativ). Ove nisu moderne, a one tamo su živa krpa. Onda ona nađe neke boje leda (a led nije nijedne boje) i  ima izraz lica ka da su ultimativne. Pa ja rećen da nisu loše, samo da su mrvicu šiptarske. Evo smo konačno našli jedne koje su mi OK, a ni Žena ne riga kad ih vidi, ali, jebeš mu mater, ima samo broj za one neuhranjene iz Afrike. A Žena na to mirno kaže da san mršaviji da bi lakše naša gaće. Ja predložim da idemo kupit dvi tende za kamion, pa da ću po jednu navuć na svaku nogu i da će to bit čista petica. Ona ništa ne kaže na to, samo me pogleda ka’ da sam kreten. Ka’ da nisam?  Onda dođe cura prodavačica i pita da može li ona pomoć? Ja rečen da mi ni Bog ne može pomoć, a Žena me opet pogleda ka’ da san kreten, samo znatno krvoločnije nego maloprije. Dužan sam opet napomenit da je ovaj post sponzoriran i naručen od Bi Bi Kinga. I njemu je bidnome isto tako ka i meni s kupovanjen gaća. Onda ja u očaju pitan prodavačicu da di je odjel za one koji nemaju livu nogu do kolina, ona se bidna nasmije službeno, a moja Žena krvoločnim pogledom prema meni, obori svoj vlastiti rekord. Pa kad se makne prodavačica tiho, ali prijeteći mi kaže da san kreten, redikul i  da ju je sram ić sa mnom vanka. Onda ja kažen da san ja moga ostat i doma, pa ona krvoločnim pogledom sruši onaj isti svoj vlastititi svjetski record, koji od maloprije drži. Ma ne da mi Žena  i pitat prodavačicu jesu li konfekcijski brojevi po julijanskom kalendaru ili po normalnom? Ne da mi ni pitat di je odjel na kojemu se oblaču sumo borci. Ništa od skečeva u šopingu! Ona je našla jedne predivne gaće od kepera, a ja je pitan da oće se Keper ljutit ako kupimo njegove gaće? Pravi se da nije čula i našla je jedne fantastične maslinaste, te i nijedne druge! Ja samo kažen da neću ić brat masline u njima i ona je već skroz popizdila. Osim šta san kreten, od sad san i seljak. Ja san već u tolikom šoku da mi se jebe kakve ću gaće kupit, najrađe bi kapu kupija, samo da ta tortura završi. Ali, malo kurac, tortura nije niti počela. Ja nosin prema kabinama za probavanje dvajstipet pari gaća raznih boja, dezena i brojeva, a Žena priko ramena još desetak pari gaća. Ulazin u kabinu, a u kabini je vruće za popizdit. Srića šta neman zimsku jaketu, bilo bi još toplije. Provajen gaće, kako koje obučen, maknen onu krpu koja služi da me sav dućan ne  gleda i pogleda me Žena. Ne valjaju, tisne su, debel san ka prasac, ako smršavin moć ću kupit koje god oću gaće. Ove druge su preduge, treće nisu moderne. Niti jedne od pedeset pari radi nečega ne valjaju. Kažen joj da me ubije, ali da me ne čini patit. Žena ne kaže ništa, ide na odjel vratit ovih tridesetak pari gaća koje san prova i ne valjuju i ide donit novih pedesetak pari. Odjel je u pički materinoj, dvistapedeset metri dalje, na drugon kraju. Stojin u kabinu u mudantama, lino mi je obuć ove gaće u kojima san doša. Gledan noge ljudi koji prolazu ispod one krpe, da ubijen vrime tih po ure dok Žene nema, a dok ja stojin ka kreten u mudantama u kabini. Neka gospođa otvara krpu od kabine, vidi me unutra u mudante onako jadnoga, kaže oprostite i ode ća. Ja se  najozbiljnije mislin bi li se skinija gol, ako opet neko dođe da malo vrišti. Ovaj članak je sponzoriran, diskutiran i naručen od Bi Bi Kinga.  Evo Žene konačno, ja opet provajen, ona zaključuje da san širi nego duži i da mi tribaju gaće za kepeca. Pristajen bit i kepec, iako san više od dvadeset centimetri veći od Žene,ali  ko ga jebe. I tako još jedno sat ipo, dva i konačno smo našli neke gaće. Neman pojma kakve, niti  koje boje, straj me i pogledat u kesu. Ne znan jesu mi dobre, ni kako mi stoje. Nije važno, glavno da je šoping gotov. Zato čuvajte gaće koje imate ka zjenicu oka svoga! Joj šta će mojoj pokojnoj noni bit drago kad ovo pročita. Inače, ovaj članak je naručija i sponzorira Bi Bi King.

BlozecuvajHrvatsku @ 20:57 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
subota, lipanj 11, 2011
Konačno smo došli na moje! I povrće je nezdravo, jupiii!!! Uvik san zna da u toj travi, lišću i korijenju nema ništa zdravo, pametno, hranjivo, ni ukusno. A sad san dobija i znanstvenu potvrdu mog stava: povrće je u kurcu. A svi odavno znamo da je povrće zakurac, dobro ne baš svi, recimo moja žena u tom samoniklom sranju vidi neke vrijednosti. Nego, vidili smo: od kukumari u Njemačkoj, ljude vata ešerikija koli, a mnogi i rikavaju. Pa nisu kukumari, nego su klice od nekog kurca, čini mi se fažola. Pa drugi dan nisu niti klice nego kažu da ešerikija koli izlazi iz pomidori. Pa piše da nosači ešerikije  opet su kukumari, pa opet te klice. Koji će in kurac uopće klice, šta se ne pribacu na bakterije i viruse odma, umisto da se puno zajebaju? Kukumare dilu mukte, niko ih više ne kupuje, niti jide. Ima bit da bilo koje povrće koje su gnjojili s ešerikijon koli, sad je prinosi dalje. Pošto se gnjoj dobije od govana, ispada da su govna kriva za sve. A nisu bidna govna ništa kriva, jer ustvari nema veze koje je povrće infetano s ton ešerikijon, nego smo dobili znanstvenu potvrdu da je povrće pizdarija. Kolikoj bidnoj dici je progorčalo ditinjstvo dok su morali žvakat zelena sranja, jer da su navodno zdrava? A one dijete s voćen i povrćen i druga biljojedska sranja, a sad se pokazalo da je to sve golo govno. I da su mafijaši koji imaju polja i plastenike se udružili i učinili veliku zavjeru. S njima su u zavjeri udružene i babe šta prodaju po pazarima, kumice s placa, šverceri voćen i povrćen s veletržnica, ratari, odjeli voća i povrća u samoposlugama, sve je to isti kurac. Oni su, pizda li in mile matere, izmislili kravlje ludilo, svinjsku i tičiju gripu, tetanus u pljeskavicama, sifilis u hrenovkama i slične pizdarije, sve samo da bi svit ždera sranja koja oni proizvodu i njima punija žepe. Normalno da su izmislili, kako znaju da je krava luda? Vodili je u psihijatra ili su tice kljukali antibioticima, pa nije pomoglo i onda su svatili da imaju tići gripu? A ja san odavno skužija da su naprimjer juva i salata izmišljeni samo zato da čovik pojide manje onoga šta vridi. Naivnog konzumenta prvo naliju toplon vodon (a juva je upravo to) i nažderu ga nekog posranog lišća (salate), tako da čovik manje može pojist onoga šta valja, a to ti šibicari stručno zovu glavno jelo. Samo sad će se svi bojat da ne peškaju ešerikiju, pa neće više past travu, brstit lišće i jist ostale pizdarije, koje su in autori velike zavjere nametnuli. Pa su još njihovi suučesnici u medijima pisali kako je to zdravo i kako će ko jidi povrće i te pizdarije živit zdravo i sritno, najmanje 250 godina. A oće kurac, sad je ešerikija razotkrila sve i svaka jon čast!¨Ruka jon se pozlatila, blažene prsi koje su je dojile, blago očima koje je vide i ušima šta je čuju. Živila ešerikija, spasila je čovječanstvo i otkrila ono šta ja znan odavno, a to je da je povrće sranje. Evo recimo, moja Žena je prva i meni najbliža žrtva velike zavjere. Ona voli sve šta je zdravo i ima vitamina i tih pizdarija. Eto joj sad vitamini! Jedini vitamin koji je još uvik osta osta u povrću je vitamin K....  Uvik mi je bija problem s njon kad je neki rođendan, godišnjica braka ili nešto tako, tribal bi otić negdi nešto žderinjat prigodno po restoranima, ali moja Žena je za zdravu prehranu i eto ti pizdarije. Da bi se njoj svečani ručak svidija tribalo bi je prvo odvest u apoteku na predjelo da žvakne neke multivitamine i za cugu da uzmemo sobon neke šumeće tablete. A posli toga da odemo na livadu po glavno jelo i tamo da pasemo travu,žvačemo lišće i čupamo iz zemlje neko korijenje. Posli toga za desert odemo doma i sladimo se i guštamo sa listovima fikusa od isprid vrata suside s trećeg kata ili da popasemo neko zeleno no nejm lišće od naše suside s kata, prikoputa? Ali, fala bogu, ešerikija je otvorila oči i najtvrdokornijim preživačima, biljožderima, ljubiteljima zdrave prehrane, a nadan se i mojoj Ženi.  Kaže Žena da san je ovde prikaza ka vegetarijanca, šta nije istina. A i nije, nije vegetarijanac, di će bit s nama u ovu kuću neko vegetarijanac? A i vegetaraijanci su oni šta u sve šta kuvaju bacaju na šake vegete. Da donese neki čušpajžić na stol, mi bi rekli: Ok, to je za prasce, a šta si skuvala nama? Kaže da je zdrava spiza samo njena želja, da je jila zdravo, povrće i šta je i kako je jila, dok se nije udala za mene. Je, ima pravo, jer se trenutak nekeko poklapa s vrimenon kad san je oženija. Enivej, ne znan šta je ta ešerikija, kakva je to bolest, žaj mi je ljudi koji su se razbolili ili čak riknili, ali u svakome zlu ima neko dobro, a ešerikija je dobra šta je ljudima otvorila oči. I ešerikija je zabila glogov kolac u srce zelenoj mafiji, a žrtava u svakoj revoluciji mora bit i neka in je slava i hvala šta su se za nas ostale žrtvovali. I zato živilo meso! I kumpiri, jer kumpiri su pošteno povrće, rastu ispod zemlje, di do njih ne mogu prodrit govna ni ešerikija. P.S. znan da je ešerihija, ali meni je lipše čut ešerikija.

BlozecuvajHrvatsku @ 17:16 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 6, 2011
SI-Vi (piše se CV), to je jako slično ka VI-SI (piše se WC). Gleda san malo u oglase kakve ljude tražu po firmama. Za bilo koje posle, ne za menejdžere. Tražu same nadljude, supermene u pizdu materinu! Ne, ja ne tražin posal, iman posal, kakav je-takav je, a nije ni tako loš. Ima i gorih poslova, koliko god oćeš. Zašto san gleda oglase za posal? Nešto san čita novine na interenet i sa strane je bija link s nekin oglason. Smišan mi je bija link, tražili su Čak Norisa i Ajnštajna u jednoj osobi, za neki usrani posal od tri iljade kuna. Onda san malo vrtija i druge oglase i šta san ih više otvara, bilo je sve gore.  I to me na kraju bacilo u depresiju. Zato šta san zaključija da san ja najveća kompilacija mana koje jedan radnik po mjerilima poslodavca uopće može imat. Niti jednu vrlinu koju vole poslodavci ja neman. Pa ko me uopće drži na poslu ovakvoga? Ambiciozan nisam, boli me kurac, mogu bit ovo šta jesan dok ne odapnem, nemam problema s napredovanjem i hijerarhijon. Nisam sklon promjenama, ne volin ih, protivin in se i jednom riči nabijem na kurac sve promine. Proaktivnost, to neman, iako uopće ne znan koji je to kurac? To je ka ono, ako te nekim slučajem jedan sekund niko ne jebe, onda ti nađeš s čim ćeš sam sebe zajebavat. S ton proaktivnosti, jedino šta mi pada napamet je da zabijen sebi metlu u šupak, pa da malo pometen za sobon dok hodan po firmi. Timski rad, e od toga mi se sere. Šta je to timski rad, da ja se sataren, a drugi član tima da drka kurac? Ne bi to fala, ja se držin osnovnog načela timskog rada koje glasi: dobro je ono šta sam napravin. Ako mlađin kolegama objasnin da je uglavnom sve šta naprave zakurac, da rad, pamet, marljivost ii  te pizdarije nikad nisu bile ,niti će ikad bit kriteriji za povišicu ili napredovanje, onda ja razjebavam pozitivno ozračje i klimu na poslu. Koju klimu? Klima uređaj? Mediteransku klimu? Neman niti sklonost za učenje modernih fensi šmensi pizdarija i mantri, koje ljude odvlače od njihovog stvarnog posla, ja san nekako više za posal ka takav, napravi svoje i gotovo. Analitičnost, koji će mi to kurac, nisan u higijenskome da analiziran krv i pišotu. Stranih jezika govorin nekoliko, od kojih izdvajam književni, ali i to je pizdarija, triba radit posal i komunicirat sa strankama na našen jeziku. Šta da mu pizdin njemački  kad me ni ovako ne razumi kurca tebe? Nisan niti nepušač, okorjeli san pušač, iako baš ne bi to smija. Korporativna mi je kultura na nivou da se savladan da koga ne pribijen i da ne pošaljen baš svakoga ko zasluži u kurac. Pošaljen ove s kojima san bliži, a oni kažu da se ja uvik šalin, pa ka da ih nisan ni posla. Na to se logično nadovezuje i povjerenje u kolege, stranke, upravljačke strukture i sustav, a koje povjerenje ja isto nemam. Neman slušačke sposobnosti ni strpljenja, kad neko sere banane, ja ga jednostavno prestanen slušat. Pregovaračke sposobnosti su mi isto blizu nuli, ja radim po indijansku i držin se one Bik koji sjedi je rekao svoje. A po horoskopu san bik i na poslu najčešće sidin. Kodeks odjevanja je pizdarija, nisam pop da moran bit u monturu. Kravatu stavljan za vjenčanja i sprovode i kad ja stavin na sebe kravatu, obavezno neko najebe, taman ja. Iman teoriju zašto menadžeri nosu kravatu: zašto šta drkaju kurac! Kako? Lipo:  vežu kravatu nadugo, kroz onu rupu na donjem dilu poleđine kravate provuču glavić od kurca i onda dok klimaju jedan drugom glavon na sastanancima, tako povlaču kravaton kurac gori-doli i usput se bokunić i samozadovolje. Pozitivno razmišljanje mi isto nije jača strana, jer dolazak Pape nisan svatija ka da san ja mobitel, a on punjač i kad je doša vamo, onda bi me ka triba napunit da iman powera sve crtice u puno? Ja bi papi pridložija da patentira moj novi izum: a to je deterdžent za strojno i ručno pranje grijeha koji se zove KatoLikvi! Osim toga, Bego je na FB Predgrupi za Papu pita, da je li to onaj šta se vozi u biloj trafici? I eto, kad se sve zbroji i oduzme, ja san u očima hjumen risorsa nakupina svih mana koje jedan radnik može imat i na jednom mistu. Najpoštenije bi bilo da ja poslodavcu dan svaki misec 5 iljada kuna naknade šta me trpi ovakvoga. Posebna napomena: vrline koje se tražu nemaju veze s firmon u kojoj radin, niti svete istine iznesene u gornjen dilu teksta imaju ikakve veze s pozitivnin ozračjem i inspirativnon radnon okolinom koju zadnjih godina svojin prisustvon nagrđujen. Osvrni se čitatelju, sve osobine koje san gori napisa traži tvoj poslodavac isto, a ti pogledaj oko sebe pa vidi je li koju u tvojin kolegama naša? Je moj k.....



BlozecuvajHrvatsku @ 20:38 |Komentiraj | Komentari: 8 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668