Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - lipanj 2012
utorak, lipanj 26, 2012

Bili smo za ovaj produženi vikend malo na Braču i to je grozno utjecalo na proizvodnju. Sve je stalo, ugasila nam se visoka peć i opala nam je doma proizvodnja u šest pičaka materinih. U kući, kako je i red kad te nema pet, šest dana, nema ničega. Malome fali to i to, a Ženi fali to, to, to, to, to, to i to. Meni fali daska u glavi, a kad bolje promislin, fali mi i pet za uvatit šest. I zato nije bilo druge, nego poć danas u jebenu nabavu.  Ajde dobro, dan je pauze na Evropskome prvenstvu u balunu, frižider je tako sablasno prazan da se može držat postole unutra, pa ajmo obavit opskrbu svim mogućim pizdarijama. Žena je odlučila da idemo u Siti centar van Halen. Došli smo tamo, Žena ide gledat robu, krpe, štrace, postole i ostale odjevne predmete, a ja ću malo bacit prdoludnju po Sitiju. Vidija san Peru Densera i on mi kaže da ga je primilo za stalno na posal u Škveru. Reka san mu, sad te boli kurac, moć ćeš se kako bog zapovida prijavit u stečaj. Još san mu reka da čim se otvori stečaj, da odma razmontira jednut veliku zelenu dizalicu od trideset metri visine i da je proda u staro željezo. I da onda to love šta uvati  od staroga željeza da uloži u neke dobre dionice. Reka san mu da dionica Kikovica Oštrovica stoji jako dobro ovih dana, da san to čuja od brokera. Pero Denser je pametno zaključija da se meni lako zajebavat, pa smo se pozdravili. Krenija san u tehnikarnu (tako ja zoven Elipso) malo gledat vizije tanke televzije na koje se ne može stavit kukičani miljeić. Kad san već tamo, pogleda san malo i linije i ostala tehnička dostignuća najnovijeg doba. Sa razglasa su zvali Mirjanu s odjela rizanog pršuta u ljusci da se javi na blagajnu  87 za kupce s operiranim slijepim crijevom. Otiša san u životinjarnu. Tako ja zoven butigu di se kupuju beštije, spiza za beštije i ostale animal planet pizdarije. Kupija san papizi viseći šemedekan (to oni zovu bar) i pijesak da može papiga srat u njega, pa da ja iman šta čistit. Ne znan di bi sad iša da ubijen vrime, pa iden odnit te pizdarije od papige u auto. Sa razglasa zovu Ines s odjela za izbjegavanje astronomije, da se javi u prvu policijsku postaju. Zove me žena prvi put i pita da di san, ja joj kažen da san kraj onoga kurčevog dućana di ima za kupit originalne Nutele. Nu, tele! Ona pita da je li to kraj Milera, a ja joj kažen da je, da je to kraj Gerda Milera, najboljeg strijelca njemačke nogometne reprezentaciije svih vremena. Žena kaže da će još malo, najduže dvi-tri ure šalabajzat po butigama od robe pa da ćemo posli učinit spizu. Sa razglasa zovu Mihovilku s odjela za male baterije AAA od volta ipo da se javi Državnom hidro-meterološkom zavodu na vrhu Marjana. Ne znan di bi više ubija vrime dok je žena u akciji stadion, pa iden isprid sitija zapalit cigaret. Neko dite maže bankomat sa sladoledon i to me baš razveselilo vidit. Odnekud je izaša zaštitar od svojih pedset kili i isto toliko godina i živo raspravlja sa materon od diteta koje ne prestaje mazat bankomat sa sladoledon. Mali je uredno zasra sav ekran i preša na one botune di se utipkava pin i koliko ćeš para dignit. Ovog sučijavog zaštitara su valjda uzeli u Sokola da mu daju samo pola plaće, jer nije ni zakurac. S njim se zajebaju ljudi s obližnjeg štekata, neki momak mu viče: zaštitaru sisaj kurac, a on se pravi da ne čuje. Dođe i meni da malo mažem sladoledom bankomat, čisto da vidim šta mi ovi rahitični zaštitar može. Bit će su ga naoružali s plastičnim pištoljon na vodu, jer bi ga pravi pištolj pritega i iskrivija bi mu kičmu. Iden tražit ženu, a sa razglasa zovu Klotildu s odjela za uralo-altajsku skupinu jezika da se javi na odjel za umorstva. Zove me žena i pita me da di san po sitiju, a ja joj kažem da nemam pojma di san, da ću ispalit signalnu raketu da ona vidi di san. Žena mi kaže da će ona ispalit na živce sa mnom i da je ona u Ha End Ema na blagajni, pa da dođen tamo. Nakon niti po ure naša san Ha End Ema, uša san unutra i nje nema na blagajni. Zoven je na mobitel i kažen da me ne zajebaje, da je nema na blagajni od Ha End Ema i da di ju je đava odnija? Ona me pita da na kojoj san etaži od Ha end Ema, a ja kažen da san na prvoj etaži, dilatacija D18, u nacrtu označeno crvenon bojom. Ona kaže da se spustin kroz Ha and Em na donji kat, da je tamo na blagajni za žesku odjeću i vatreno oružje duge cijevi. Još se ljutila na mene da ja nikad ne slušam precizne upute, da samo zajebajen i da se sa mnom nikako ne može brzo sporazumit. Ja san joj reka da se sporazum zove tako, jer to triba obavit sporo i da se brzo sporazumjeva, da bi se to onda zvalo brzazum. Nije rekla ništa, samo je prikinila vezu. Naša san Ženu i išli smo u spizu u Inter Špar. Ona je imala cedulju, čitala je s nje i trpala u košaru koju san ja nosija. Cilo vrime san se trudija izgledat ka da me ne boli kurac, samo ne znan koliko san u tome uspija? Došli smo do onoga mista di su frižideri i tamo je bilo zima u šest pičaka mile matere. Promislija san da bi od toga leda moga uvatit upalu pluća, difteriju, dječju paralizu, meningitis ili čak velike boginje. Sa razglasa su zvali Marka s odjela za ortopedska pomagala da se javi doma materi. Žena me pitala da jesan li gladan? Ja san joj reka da jesan, a da je ona sita.  Siti centar gladnome centru ne viruje. 

BlozecuvajHrvatsku @ 21:06 |Komentiraj | Komentari: 8 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 4, 2012

Razgovaran s Mr. Q-om na telefon. Objašnjavam mu da kad on ima fibru, da je to onda Q groznica. Dica mu se zabavljaju tako da mu sakriju telefon po stanu, onda telefon stoji bez punjenja negdi u pizdi materinoj po cili dan. Učim ga mome iskustvu, da s mobitela zove sebe na telefon i onda da prati zvuk. Naučno je dokazano da se tako najlakše nađe telefon kad nije na svome mistu. Prikida nas, prazni mu se baterija. Kažem mu da se čujemo kad mu se napuni taj kurac. Mr. Q umire od smija i objašnjava mi da mu je već pun kurac. Ja se ispravljan i kažem mu, čujemo se kad ti se napuni taj drugi kurac. Tako je Mr. Q sazna da ima dva kurca, a živija je četrdeset i nešto godina u uvjerenju da ima samo jedan. Sigurno će mu ženi bit puno drago, kad i ako s njon podili to epohalno otkriće. A kuraca po kući ima pun kurac. Ima onaj kurac za otvarat boce, pa ima onaj kurac za minjat programe i pojačavat i stišavat televiziju, u wc školjci ima onaj kurac šta pravi pjenu i lipo miriše, u mašinu za suđe se stavlja onaj kurac za prat suđe, ma pun kurac ima toga po kući. Ali to sve nije bitno, jer san za vikend bija na Brač. Ali niti to nije bitno, jer je vikend proša, pa san se vratija s Brača. Na Braču se malo kurac piše postove za blog. A sa Brača san se vratija sa kitamaranom. Kitamaran je onaj kurac koji služi za prijevoz putnika i robe po moru i priko mora. Na kitamaranu san sreja Rodicu, pa smo išli zapalit duvan vanka na krmu od kitamarana. Tamo smo sreli Robiju. Robija je stari lik iz kvarta i baš objašnjavan rodici kako Robiju zovu Robija bez veze. Kažen joj da čovik dana u životu nije robija, nego da ga je jedan put u djetinstvu malo žešće ošišalo i da je od tada Robija. E tu san se malo privarija, Robija me ispravlja i reka mi je da malo kurac nije ni dana robija. Pa nan je ispriča priču kako ga je zatvorilo u New Yorku. To je bilo prije više od deset godina, u vrime kad je Robija navigava, pa su laganon navigacijon s brodon došli u New York. Robija je inače dobroćudan čovik, koji malo baca na Debelog šefa iz Alan Forda i nije mu se baš drago brijat. Nije od nekih poroka, niti sranja, vrlo miran je čovik. Ali ima jednu strahovitu manu, u shopingu je jako nervozan i u čas popizdi. A ova njegova ekipa s broda ga je cili dan vodala u shoping po New Yorku. Čovik popizdi za deset minuti sa ženon u shopingu u Splitu, pa di neće popizdit na shopingu u New Yorku sa cilon posadon? I Robiji je dopizdija shoping nakon šta se u par sati New Yorka nakrca s nekoliko kesa robe, odlučija je malo razgledat po New Yorku. I tako, korak po korak, dođe Robija do New Yorkških blizanaca i odluči se malo popet na vrh i opizdit par snimaka New Yorka sa te visine. Sad bi bija red malo opisat Robijin autfit i stajling. Robija je bija u šarenu košulju, bermude, sandale i ima je slamnati šešir na glavu. Kako se on nikad baš nikad puno nije volija brijat, u tu robu je sigurno izgleda više ka brodolomac nego ka pomorac. Pa je još takav naša izgledat u centru svijetskog proseransa Vorld Tred Cenru, za prjatelje Nju Jork Tvinsu? Boli Robiju kurac, uđe on unutra u tome autfitu s rukama punin kesa i krene čekat lift. Kaže Robija da se ima šta čekat lift tu di ima pet iljada katova, da lift dolazi nekoliko dana. I čeka Robija lift, svi oko njega u odijelima, kostimićima i vjenčanicama, a on sa slamnatim šeširom i kesama. Da se u njih skupljaju boce od pedeset lipa, sigurno bi mislili da je doša tražit boce. U jednom trenutku vidi Robija dva majmuna, od dva metra i od po dvista kila, ćelavi, da trču prema njemu. On ništa, računa da ništa nije skrivija a oni pravo na njega i pitaju ga da di će i šta tu traži? On njima objašnjava da je pomorac i da je doša malo vidit, opizdit par slika, a oni sve klimaju glavama, kad eto ti policiju. En Aj Pi Di. I zatvorilo bidnoga Robiju da prinoći samog u ćeliju, a u drugu do njega dva crnca: diler i makro. Kaže Robija da je zatvor u Nju Jork , ka u Malo misto, samo šta ti ne reču: zaključaj se i gurni ključ ispod vrata. Srića su ga pustili na vrime, pa nije mora plivat nazad doma. Sad idemo na Rodicu, opizdija ju je zdravi život, pa trče i hrani se s pizdarijima. A to jon mater strašno brine: ako smršavi dva kila kaže joj: sva si se osušila, nos ti se ušpicija, brada ti se oduljila i uši su ti otanjile. Nemoj više mršavit, jer ćeš dobit na pluća. Ne znan samo kako joj mater vidi da su joj se otanjile uši kad ima dugu kosu? I šta to uopće znači da su otanjile uši? Za reć istinu, mater joj ima oko 30 kila, tako da je to zadnja osoba koja nekome ima prigovat da je mršav. A ako Rodica se popravi i dobije kilo ili dva, onda joj mater prigovara: ćerce na šta to sličiš? Razgudavila si se a znaš da smo po familji bolesni na srce. Ostat će ti sin bez matere i muž bez žene. Ako to sebi činiš, ne smiš to sinu i mužu radit. I zato moja Rodica živi zdravo po svin točkama. To koji put ide malo i bijond bizar. Vidija san da na kitamaranu nosi neke kaktuse u kesi. Neke mini agave, šta ja znam? Pitan je da ali će to posadit na teracu u pitar? Kaže da neće, nego da joj je to za jest. Ja joj ne virujem, mislim da me jebe u ganglije. Ona mi objašanjava kako je to pun kurac zdravo, za detoksikaciju i bla bla. Samo da se triba malo naviknit na taj aloanekikurac. Da prvo bude ti slabo dva tri dana, da boli drob, a da se posli navikneš. Ja san nadoda ili završiš u bolnicu. Zajebana je stvar taj zdravi život.

BlozecuvajHrvatsku @ 19:03 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668