Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - srpanj 2011
četvrtak, srpanj 28, 2011
ljetni užiciLitnje je doba, to je vrime za kupanje, more i litnje užitke. Kurac malo užitke, to je doba za litnje horore! Evo jedno sasvim obično litnje rano ujutro, ako smo na godišnji ili još bolje ako je vikend:
Žena: sunce je jako, rekli su da je danas U-VE koeficijent 25, pa bi tribal okupat se rano i vratit se doma prije nego zapeče. Zato debeli kupi neko pecivo pa da to žvaknemo na plaži, da sad ne gubimo vrime na doručak.
Ja: slažem se s tobom skroz, iako bi umisto peciva moga marendat po biloga kruva i dvadeset deki mortadele i plažu zaminit ognjištem rodnog doma. A i ja san stariji i bolestan čovik...
Žena: Ti si bolestan u glavu, a moga bi se konačno i dignit s kauča i mrdnit se malo...
Ja: ko bi da toliko viagre da se ja cili dignem s mojih 110 kila?
Žena (gleda me pogledom koji pomalo baca na rastavu braka): ajde u kurac, diži se i idemo na more!
Ja: Iljadu puti san ti reka da nije lipo vezivat glagole uz moje ime, da je to puno grubo čut .
Žena me pogledala pogledom Klinta Istvuda, samo šta nije pljunila na pod sažvakani duvan i samo je kratko procidila: ne pizdi! Moja Žena inače nikad ne beštima, jedino koji put malo opsuje.  Kako je između nas više od 13 godina rilejšnšipa, nisan se usudija pitat je kad je rekla na more je li mislila na noćne more ili ovo more za kupat se?
Kad nema druge i usprkos herojskom otporu, odemo mi na kupanje. Spuštam se nizbrdicom prema plaži i ljetnim užicima. Ajde nije strašno, nema više od 1000 auta i najviše 10 iljada ljudi, a još nije ni 9 uri ujutro! Promislija san da se svaki od 10000 kupača popiša u more samo jedan put i nešto me prošla volja za kupanjem, iako je vruće za popizdit. Žena i mali su se iskrcali, a ja san osta još po ure tražit misto za parking. A to je zanimljivo, ima služnbenih auti, pick up od Trasta i Ha Te-a, par kombija za osobne potrebe i desetak auti zagrebačkih registracija sa zastavama od hajduka na unutarnjem retrovizoru. Ima i lipih reklamnih kartonskih pokrivala za šofer šajbu da ne tuče sunce u auto. Ne znam samo kako se neko još nije sitija napravit pokrivala za sva stakla na autu, jer sunce je zajebano i ne cipa kroz samo jedan prozor auto. Naša san parking i iden u kafić na plaži čitat Slobodnu i pit kavu, sin neka divlja, a Žena nek se lagano prži na suncu. Poć ću ženu svakih po ure priokrenit, da mi ne bi s jedne strane karbonizirala  a s druge da mi ne ostane sirova. Jedan siroti otac malog diteta (sigurno je on taj šta je doša s kombijem za osobne potrebe, jer inače ne znan di je sve plažne rekvizite šta ima potrpa?) pumpa na usta gumenjak od 3 metra s 5-6 komori i ventila. Mislin se u sebi dok to gledan iz kafića: puši prika, puši u jedan ventil, a drugoga nabij u šupak pa prdi, da ti ide brže puvanje gumenjaka.  Lipo je gledat taj šušur par iljada ljudi na petsto kvadartnih metara! Eno jedan od 6-7 godina zove mater i kaže vidiš kako ronim, i onda čučne i smoči glavu tako da mu skalp viri iz dva deca mora di stoji, i onda izvadi nos iz mora i ponosno gleda u mater s facon ka da je pripliva La Manš, a  mater  mu viče bravo, bez da ga gleda i dalje čita Gloriju. Ima neka familja s puno dice, imaju 2-3 suncobrana, dušek, gumenjak, teču promjera gume od auta s punjenim paprikama, dinja (lubenica) im se ladi u plićaku i njhov položaj pari Fort Alamo iz kaubojskog filma.  Jedan mali od 2-3 godine trče prema materi, njiše kurčićen i u ruku nosi i diskretno njiše upotrebljenin goldunon i dere se mama šta je ovo? Triba dicu od malena učit prevenciji od AIDS-a, kontracepciji i upotrebi higijenskih gumica, a gospođa je načisto popizdila,umisto da dite educira i odgaja. Sigurno jon ga je napravija koji pop ili ga je začela po duhu svetome kad je taki neprijatelj prezervativa. Takvo talibanstvo začinjeno prigodnin histeričnim decibelima u životu nisan vidija. Jedna mala se upravo posrala u more i biži od vlastitog govna koje je prati ka pasić, čas je po metra izad nje a čas je dvadeset centi isprid nje. Mala vrišti, tako da je jedina dilema oće li progutat svoje govno ili će jon se od izad zaplest u kosu? Ovi iz kafića puštaju Jelenu Rozgu, sigurno me tako oće potirat u more. A mrvicu mi se i pripišalo od kave i kriglle od po litre vode ili mi je Rozga dala na mjehur, nisam siguran. Iden u more iz fizioloških razloga, ali ko će se probit kroz taj Ganges? Ganges, nego šta, kako drukčije nazvat sto-dvista ljudi na deset kvadrata plićaka? Sad san zva Bi Bi Kinga da mi reće je li se plićak piše sa č ili ć? Reka je da je se piše plićak, pa neka mu bude. Nema se di skočit u more, a muflon moje tonaže i godina baš i ne bi smija skakat u more. Prolazin kroz Ganges, dica me slučajno štrcaju i da mi se ne piša, pridomislija bi se i izaša vanka. Moran pritrpit, iako bi svako dite koje me poštrca najrađe prokinija nogon u glavu ka Mirko Filpović. Nisan još uša ni do kolina, a već mi je pun kurac i mora i kupanja, ali kako mi je pun i mjehur, nema mi druge  nego ić naprid. Uša san u more, obavija san misiju radi koje san se i odvažija na tu odurnu pogibelj i osjetija san olakšanje i blaženstvo.  Iz mora ta sva gužva i šušur izgledaju još kretenskije i počeja san se na sav glas cipat od smija. Kako zašto se smijen? Pa zamisli da ima turisti koji tu morsku torturu još skupo i plaćaju! Ja se zajebajen mukte, a oni taj patimenat i štrapac čine za skupe pare. Onda još na vijesti kažu da je ove godine rekordna turistička sezona! Nije za ništa narodna mudrost: Tetovo, Tetovo, na mom kurcu ljetovo!



BlozecuvajHrvatsku @ 12:52 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
ponedjeljak, srpanj 11, 2011
Kerumov Is'sDragi rodijače Žielko,

Ovdi  tvoj rodijak Nediljko iz Ogorja. Od strine Mare Dvojčetinke sin, kako ne znaš koji sam, jeba mu drob oči. Pišen ti polako, jer znam da ne znaš brzo čitat. Nega šta sam ti ono  tija reknut? Danaske sam se usta zarana, prija muva i čita san jučešnju Slobodnu. Tute u nas u Ogorje Slobodna i druge noune nami dolaze sutradan, vavik kasne jedan dan, tako da vazda čitamo jučešnje noune. Nedilje mi svete, oslipija ako lažen, ruka mi usala, krupa mi vinograd stukla i vuci mi sve ovce rastragali, ako nije tako! I otvorin ti ja jučešnju Slobodnu i od gada sam se skoro zanesvitijo! Velju tamo onaj nounar da ćeš građanima mečat spomenike. Da ćeš na vrj Marjana meknut Is’sa, na Rivu da ćeš prikeljit Vranju Tuđmanovog, a i da ćeš in negdi još sagaradit i onoga bivšoga Papu. Đava ti sriću odnja, svi ti vrazi u svaku rupu vile utra’li kad si taki rodijače Žielko! Čini mi se da si zaboravijo da si naš, odi iz Ogorja, kad sve kipove i spuomen’ke mečeš građanin, a ništa ne mečeš tute nami u Ogorje? Njiman mečeš spomenika a oni nas zovu Vlajiziman i šprdaju se su nami? Nu ti Guospu za ne reć Boga, pa Žielko, rodijače, oni dolika u gradu i onako sve imaju, a mi tute nemamo ništa. Oni pišaku i govna iskriću u kanalizaciju, a mi pišaku prolivamo iza kuća, a govna na jarpu, pa čuvamo za gnjoj. Oni po gradu ionako već imaju pumpine stanice, bolnice i dokture, škole, profesure, unžinjere, dućane (samo je tvojizih cirka oko pedeset), dok mi tute u Ogorju imamo samo Zadrugu. Ako’š pit pivu, u Zadrugu. Ako čega po kući pofali, u Zadrugu. Ako je za nevolju galice kupit, jopeta u Zadrugu. A ti jin još na to sve mumentalno i odjedanred povrj svega i spomenike mečeš. Pa kakve! Kažu da će Is’s bit najveći na svitu, od trijstidevet metri, a da je to napriliku tri puta ki naš zvonik od crkve u Ogorju. Još noune kažu da ćeš in Vranji Tuđmanovon u oči utrat reflektore, pa da će in unda on kad se smrkne očizin striljat po svomen gradu. Da će mu iz očiju svitlit ki Las Vegas i to gorika-dolika i sičimice, s liva na desno. I moj rodijače Žielko, ki da nije dosta već građanin šta u gradu svake sriće imaju, ti ćeš in meknut još i te javle. E baš si stođava, da znaš, da si mi sad tute glavu bi ti ki zmiji stuka i nožen bi ti trbuj ki gudnui propara, kol’ko si me naljutijo s tizin. Muolin te, da se pridomisliš dok ti je bolja, jer ako to njizin dadneš sagradit duoli, a namin tute ne dadneš sagradit ništa, rane mi Is’sove ako te sto đavli neće odnit ako ikad više dođeš tute u Ogorje!  A reka si doć počast’t šta si prominijo onu staru ženu za noviju i lišpu. Donit će te sto đavli tute, partiju balota učinut ili grožđe trgat. Ako ništa doć ćeš tuč prasad! I kad dođeš, ako ništa tute u Ogorje namizin ne učineš, zaboravit ću da si mi rodijak i sikiru ću ti među oči zabit ki u stari panj! Čak je i oni Santander svojizin tamdekarce u Dugobaban meknijpo auto put i onu trafiku di se plaća za vozat se po auto putu, a ti name tute u Ogorje niti semafor nisi bijo vridan meknut. Đava ti se izasra do vrja u portapak od Majbaha, da znaš! I zato te rodijače Žielko molin da se dozoveš pameti, vavik si naša dika bijo, pa taki i ostani. Ajde Žielko, blažene oči koje te vide, blažene uši koje te čuju i blažene prsi koje su te dojile! Mlika ti materinog pameti se dozovi  i sekundarno di si meka nešto i namin tute u  Ogorje!

Pozdravlja te rodijak ti Nediljko.

BlozecuvajHrvatsku @ 10:27 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
nedjelja, srpanj 3, 2011

Lipa je stvar produženi vikend, ono čokneš jedan dan godišnjeg, a s njim dobiješ pet -šest dana slobodno. I kad je tako, onda se obično negdi ode na kraći put. Tako smo ovo sad kad je bija Dan antifašističke borbe i Tijelovo išli na Brač. Ja ta dva blagdana zovem Dan fašista i Cijevovod, tako mi je lakše.  E lipo je ić na Brač, ali nije baš lipo ono šta tome prethodi. A prethodi pakiranje. Žena je izvadila cili naš ormar na bračni krevet i cili ormar od maloga na njegov krevet.  Išli smo na pet dana, a gomila robe je izgledala ka da selimo tamo zauvik. Ovo ćemo uzet ako zaladi, a ako padne kiša, onda malome tribamo uzet kožne patike da ne smoči noge.  Mogli smo nosit i ovo rekla je Žena i pokazala nekakvu bespotrebno pizdariju. Ja san joj na to reka, misliš ja san moga nosit, jer ja nosin borše, kako je i red, a ona nosi svoj boršin priko ramena. Osjećan se ka oni Šerpa-nosač  kad ide ekspedicija u Himalaje, a tako vjerojatno i izgledan ako me ko vidi pod svin tin tereton. Onda dok vadi sve te (ne)potrepštine Žena još komentira za šta joj to navodno može služit. Ja je pitan je li ponila gasmaske, ako dođe do radijacije ili kemijsko-biološkog rata.  Pravi se da ne čuje, iako je faca odaje da bi mi najrađe nasadila kantunal (noćni ormarić) na glavu, ali se ne želi spuštat na moj nivo, pa me ignorira. A mene baš zabavlja malo pretjerivat (ne puno) pa je pitam je li uzela akustičnu gitaru i rezervnu bocu od plina. Nije izdržala, spustila se na moj nivo, pa san malo otiša u pičku  materinu. Hrpa na krevetu je već tolika, da ako misli još šta stavljat, morat će uzet skale da može doseć  vrh hrpe.  A moga bi se i krevet prosest od težine svega šta je na njega stavila za nosit tamo. Ja baš kažen da bi bilo šteta da se krevet prosedne, kad ga ja već nisan sa mojih 110 kila uspija razjebat. Ženin izraz lica opet postaje blago krvoločan i ona se odlučuje za taktiku da je napad najbolja obrana. Kaže mi da ako već joj neću pomoć, da joj onda ne smetan i da je ne zajebajen. Pauza, zvoni  telefon, to je Ženina mater a moja punica i Žena joj govori šta sve nosi. Dok je nabrojila šta sve nosi, potrošila je jedan dan od praznika i pun kurac impulsa, koliko dugo je trajalo to nabrajanje.  Ja se odlučujen bit koristan i kažen joj da nije ponila ništa namještaja, u koji bismo sve to potrpali kad dođemo na Brač, jer ono namještaja šta ima tamo nam definitivno neće bit dosta. Nije rekla ništa, samo je duboko uzdahnila, onako kako uzdahnu dizači utega na Olimpijadi kad se spremaju dignit uteg od 150-200 kila  priko glave. Sad ide druga faza, ja skalajen borše i kufere u kojima ćemo nosit to sve skupa. Kažen joj da bi ona poginila da je bila u Vukovaru kad su bidni ljudi bili prisiljeni bižat s najlon keson i spašavat glavu na ramenu. Reka san joj da bi ona oslobođenje dočekala prije nego se spakuje ili da bi je priklalo. Rekla mi je da se ne zajebajen s tin, a ja san joj objasnija da se ne zajebajen s tin, nego s njon.  One dvi boršetine koje je izabrala, nisu bile dovoljno velike, pa je odabarala i jedan kufer. Kufer izgleda ka prerušeni frižider, pituran u crno s ručicon za nosit. Prisralo mi se trenutno, jer je ti kufer pun kurac težak i kad je prazan. Pitan je je li ponila haubu za  kosu, balun za košarku, vrtnog patuljka, jarbol, kontejner, tkalački stan, kajak, motokultivator, telefonsku govornicu, mišalicu za ciment, stol za biljar, satelitsku antenu, žutu kacigu koju imaju radnici na gradilište, najveću spravu za bildanje iz teretane,crkveno zvono, sidro,  koji luster i metar drva za ogrjev? Ne biste virovali, zaustavila me u pola nabrajanja i ovaj put san prošeta do tri pičke mile matere. Nema veze, kažu da je šetat zdravo. Pakiranje je gotovo, ima stvari ka da je selidba, samo šta niko ne zove radnike i kombi, sve to moran ja teglit. I tako je naša mala ekspedicija krenila na kraći put pod vodstvon dr. moje Žene, a na začelju kolone iša je pretovareni Šerpa –nosač ili kraće: ja! Idu oni tri koraka isprid mene, pa iden ja, pa se tri koraka izad mene vuku moja jaja po podu.  Pa neka neko mi još reče da nije istinita ona uzrečica da ko ima zeta ima i tovara! Ovo je univerzalan putopis, ovako je svaki put, kad god i di god idemo. Zato je najbolje stat doma i nigdi ne ić, ko je još čuja da se nekome desila neka nesrića kad je osta doma?ko ima zeta ima i tovara

BlozecuvajHrvatsku @ 18:43 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668