Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - rujan 2011
ponedjeljak, rujan 19, 2011
Opće je poznato das am ja roditelj ka Ozzy Osbourne. Velik autoritet i moralna vertikala, ka stvoren za bit uzor ditetu. Triba bi neko zvat socijalne radnike da mi oduzmu dicu.  Sasvim je normalno da san ja prenija sve negativne gene mojoj dici, pa zato ja nisan taj koji inače ide u školu. A i mali ide u osnovnu u koju san i ja iša, tamo u vrime Austrougarske. Zato u školu ide žena, jer šta ako oni  koji još nisu pomrli svate da je mali moj sin? E, jebi ga, Žena je išla na službeni put, pa san ja ovi put mora ić na prvi roditeljski sastanak u školskoj godini. Rekla mi je na telefon da zapamtin sve šta tamo bude pizdit razrednica. Zato san ja odma sija u klupu sa Crnin. Crni i ja smo skupa išli u nekoliko školi, on je odvjetnik, a bija je i sudac. Prije nego je počelo reka san mu da on zapamti sve šta bude na roditeljskome, jer ću ja sigurno zaboravit kad me bude pitala žena šta je bilo. Proziva razrednica  i piše za koje je dite roditelj doša, zove mog malog i gleda okolo, ja kažen da san tu, ona upisuje. Druge sve zna, kad uvik dolazu pa piše odma da  su tu, a mene prvi put vidi, pa je prvo zjakala okolo. Oni su ekipa, u pizdu materinu, pet-šest godina se oni po školi druže, a ja san novi i prvi put san in upa na tulum. Biraju predstavnika roditelja i pita me jedna mama da oćete li vi tata, to ka ja? Ja se mislin oću ti jebat mater, ali sam samo reka da ne bi hvala. A zašto ne biste, pita druga mama, a sad već svi opasno gledaju u mene, a Crni kurba crkaje od smija. Ja kažem da sam žešće zauzet poslom, tija sam baš smislit još koje opravdanje, jer mi se ovo ne čini baš nešto. Samo srića javila se neka blesava mama, da će ona bit, pa me spasila od pizdarija. Pita razrednica da ko je za, i ja san normalno prvi bija za tu mamu da ona predstavlja roditelje. A di ću ih ja predstavljat za majku Isusovu? Onda je kružija po razredu neki papir na koji je tribalo napisat ime. Ja normalno nisam zna je li se traži moje ili od diteta ime? Crni je reka da mogu napisat i ime od moga oca. Ja bi najrađe upisa Kristijano Ronaldo, pa da se ona misli ko jon je uplatija osiguranje i za koje dite? Pa priča da in je zadala lektiru, Priče iz Davnine. Pitan Crnoga jesu li još Priče iz davnine od Ivane Brlić Mažuranić ili su to prominili? Crni kaže da su prominili, da su dodali 30-ak novih strana od Ive Sanadera. Ja kažen i da su tablicu množenja prominili, da su ukinili broj 3 iz ideoloških razloga i nazvali ga  broj 2A. 2x2A=6. Crni dodaje da su broj 33 zabranili, a ja kažen da  su ga nazvali Isusove godine, ka na tombulu. Crni se smije na glas, svi gledaju u nas, a ja nemam pojma zašto? Razrednica kaže da neće sad čitat pravilnik o ocijenjivanju, da je izaša lani i da ima na internetu. Kažem poluglasno, šteta baš ste mogli bar malo pročitat,  jedno 30-40 članaka, ne previše, ali  straj me da me razrednica čula. Crni me pita da je li izaša rok za žalbu tomu pravilniku, da ćemo se žalit na pravilnik, da ko ga jebe... Tu san već ja skoro puka od smija na glas, ali srića san se uspija suzdržat. Pričala je još da nastavničko vijeće mora izglasat kolika će bit školarina, Crni šapće da će Sabor odobrit. Ja kažen Crnome da se ne zajebaje, da je ovo obrazovna ustanova, a na to je on skoro odvalija na glas. I reka mi je da je isto ka i  prije sto godina kad smo nas dva išli u razred, da ja još uvik držin svoje predavanje. Pita  san ga da šta ne sluša razrednicu ako je njeno predavanje bolje? Crni kaže da nije, da je moje predavanje bolje.  Nekome liku zvoni mobitel, AC/DC Hagvej Tu Hel mu je zvono od mobitela. Mislin se svaka čast meštre, a baš si mi izgleda ka kreten dok ti nije zazvonija mobitel. Neka mama kasni i ulazi prid kraj roditeljskog, a ja šapčen Crnome: ala glupače ide na roditeljski, a bez da je žena pošalje. Kaže kad su primanja za roditelje; srida četvrti sat, evo zapisat ću i u blog da ne bi slučajno zaboravija kad me Žena pita. Pitan Crnoga da je li ova razrednica uvik ovako sere banane? Crni odgovara da zna bit  i gore. Pitala je da ko bi tija da mu dite prestane ić na izborni predmet, dvoje se javljaju za infomatiku, jedna za talijanski da in dica neće više ić. Ja san se javija da mi mali naće više ić na matematiku. Njima je uvažilo, a meni nije, kurčeva srića. A još san bija pažljiv, tija san reć da mi mali više neće ić ni na hrvatski, ali nisam, jer je razrednica iz hrvatskog, pa da ne uzme maloga na zub, šta ja znan? Eto, nije niti taktiziranje pomoglo, moj sin će i dalje ić na matematiku, a njihovi slinavci više ne moraju ić na informatiku i drugi strani jezik, jebena nepravda.  Kažen Crnome da ću mu posli dat punomoć, da se žali, da tuži školu radi toga, da napiše nešto. Crni kaže da odjeben i da pišen sam. Kaže da je profesor od tehničkoga iša u penziju i da će in sad predavat ona šta je nama predavala fiziku. Crni se podlo smije i kaže da je mali najeba, jer da me ona neće do smrti zaboravit. A kako i bi kad san ja jedini čovik na svitu koga je ubila struja od četri ipo volta! Oživija mi je uspomenu na pokus sa čašon vode, elektrodon i baterijon. Svi su morali doć da osjete kako lagano treska struja kad se uvati elektrodu, a ja kad san doša na red i kad san taka elektrodu, prosuja san se po podu i pravija san se mrtav, ka da me ubila struja iz baterije! Crni je zaključija da san uvik bija osjetljiv. Ali jebe me se, sad iman sve napismeno šta je bilo na roditeljskom sastanku i dat ću ženi da pročita blog. I vidit će da nisan ništa zaboravija, imat ću još i pun kurac i sedansto svidoka. Eto joj sad na, pa neka me i drugi put šalje u školu!

BlozecuvajHrvatsku @ 16:55 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
srijeda, rujan 14, 2011
Postoji kletva da Bog da ti majstori u kuću ušli! Ali to ne mora uvik bit istina i ovi put to ni nije bilo istina. Ima san neku pizdariju sa cijevima na tuš kabini. Normalno, da ja, poznati A je to, to ne mogu sam popravit, a nije niti red da cili kvart ostane bez vode ili da dođe do velikog  potopa prije vrimena. To su samo najblaže posljedice ako bi ja iša prčkat oko kade, pa smo radi toga odlučili zvat meštra.  Meštar kaže da se zove Ante i da će poslat svoju ekipu kad se dogovorimo. I dođe ekipa (kojoj san prvo da adresu) i krene radit. I vođa ekipe priča s meštron, koji  mu je gazda, na mobitel. Razgovor ide ovako: šefe, evo me kod, kaže moje prezime, na Spinutu. Onda gleda u mene zbunjeno i kaže mobitelu, ne, nema dugu kosu. Ja ga ovako ćelav gledan i mislin se: sinko, kad san ja ima dugu kosu, ti si još piša u gaće. Onda me pita, ne prikidajući razgovor s mobitelon da je li mene zovu Ruza? Ja potvrdno odgovorin, a on mi kaže triba vas gazda i da mi mobitel. Iz mobitela urlik, da di san ja, kuća stara, da me mobitel nije  bar 15 godina vidijaaaa!!!! Glas je nekako poznat, ali da san ja Robi K. iz trećeg A, najrađe bi mu:  odgovorija N’BAVA KUA? To inače znači nemoj jebavat, kurac. Mobitel kaže ovde Bosna. Ja kažen mobitelu da ide u kurac, da šta odma nije reka da je Bosna. Na to Bosna (tako ćemo od sad zvat mobitel) meni kaže da ja iden u kurac, da šta nisan reka odma da san Ruza, nego mu se predstavljan imenon s dokumenata. Još mi je reka da se imenon predstavljan kad me zaustavi pandurija u autu, a ne njemu. Reka san mu da mu obrt nabijen na kurac, pa da ga obrnen i da dođe do mene i ne pizdi. Za jednu po ure eto ti Bosne kod mene i sreli smo se posli petnaest godina. Otvaran vrata, jedan debeli isprid vrata, možemo reć da sliči na Bosnu mi kaže: opaaa, lipo smo se zaokružili! Ja mu odgovorin da je i on ima 30 kila manje kad san ga zadnji put vidija. Bosna vari od smija i pita me da di mi je kosa? Ja mu odgovirin da inače iman dugu kosu, ali da ne znan koji mi je kurac danas i da će bit  da san je počupa od muke šta me zajebaju cijevi od tuš kabine.  Pita Bosna da koliko iman kila, ja kažen 110, a on cili sritan kaže da on ima samo 106. Radi točne informacije ja san desetak centimetre veći od Bosne. Ne od  države BIH, nego od ovoga, moga Bosne. Dobro, veći san možda od Andore i Vatikana i širi san od Luxemburga i San Marina. Još me posla u pizdu materinu, da ali nisan moga imat normalnu kadu, umisto ove pizdarije? A ja san mu reka da moja Žena jako voli telefonske govornice, da ta kada svitli, ima radio, ventilator i.... Tu me Bosna opet prikinija i reka da kada služi za tuširat se, a da je za ovo drugo disko klub. Ja san još nadoda i da je tuš kabina prilično nezgodna za u njoj tranširat prajca kad ga se zakolje.  Da za ladit dinju (to oće reć lubenicu)  isto ne dolazi u obzir, ali da fala bogu imamo bide. Na to je Bosna zaključija da još uvik se nisan uozbiljija.  A bit će i da nisan kad čovik tako kaže? Njegova ekipa je radiila kadu,  a mi smo sidili u dnevnom boravku i zajebavali se. Evocirali smo uspomene,  i zmeđu ostaloga i  na anegdotu kako je on zaradija nadimak  Bosna? To  je bila zajebancija kad je on, dok je bija dite, zapizdija se s biciklon u neku metalnu ogradu.Bosna je u tu ogradu  opizdija glavon i od udarca iskrivija šipku, a  da njemu ni kurac nije bija. Neko je onda reka da ima tvrdu glavu ka Bosanac (ne doktorica Bosanac) i tako je bidan Ante nesritnin slučajen posta i osta Bosna. Otiša je iz kuće ka Ante, a vratija se doma ka Bosna.  Sitili smo se sve ekipe iz “onih” vrimena: Pere Gude, Ćire, Gogija, Kante, Zuje, Gliše, Cike jednog i drugog, Gospe , Vere Muto Sputo, pokojnog Kreše Perike i svih ostalih. Kad je iša ća reka mi je da još nikad u životu nije nekome uzeja lovu, a da ga taj neko je zajebava po ure. Ja san mu na to odgovorija da ni ja još nikad nekome nisan platija da ga zajebajen po ure.  Eto, tako da se zna da s meštrima ne mora uvik završit zlo i naopako. Ona poslovica da bog da ti meštri u kuću ušli nije točna. A ko zna je li točna izreka: plati Vlaja, pa ‘ladi jaja? A opet, ima i ona da jebeš i zemlju koja Bosne nema!

BlozecuvajHrvatsku @ 20:39 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
subota, rujan 3, 2011
Opet ležiš na kauču i ne radiš ništa, rekla mi je Žena. Samo radin ono šta najbolje znan, a i došlo mi je malo slabo, jer si opet upalila CMC. Nije pomoglo, postala je još žešća, kako se možeš tako gledat, ovaj radi ovo, ovaj ono, a ti (to ka ja) ništa. Pokuša san dat ispravku netočnog navoda i evocirat uspomene na onaj tužni dan prije desetak godina kad nismo još imali mašinu za sude, pa kad san obrisa sude. Jer moja Žena misli da se sude ne smi spremat na misto mokre. A zašto? Valjda da se ne prilade, a da koja osjetljivija čaša valjda može uvatit i upalu pluća. Ma ništa, muž od ove igra balun i tenis, muž od one tuče faturete (kajkavski: radi u fušu), onaj jebe svoju tajnicu, a ja baš ništa. Ka da san ja kriv šta neman tajnicu? Nije pomoglo, i dalje me držala u seriji među konopima kroše, direct, aparkat. Nije se niti tila sitit kad san prije šest, sedan godina tuka bajame na balkonu. A baš san ilipo tuka bajame, 3:0 u setovima, pa još san ih u zadnjen setu tuka u taibrejku! Ma ništa, zlostavljanje se nastavilo, bija san linčina (kajkavski: niškoristi), žderačun (kajkavski: prožderuh) i još san svašta bija, a onda mi je sinilo. Puklo mi je prid očima, ne nije mi dala trisku (kajkavski: šamar), poštovala je mojih priko pedeset kila prednosti u masi, sitija san se da me to ona zlostavlja na regionalnoj osnovi! Svi znaju da mi je Žena iz Zagreba i  jebe me ka’ Mamić Maleša, eto to je!
Opizdija me Grički top, čula je zov rodnog kraja i gotovo je, odma je popizdila. To je nema bit šta drugo, kome može smetat šta san srasta s kaučon? Ne ločen, ne kockan, ne kurban se, niti se drogiran, ma sve za kurac, opet ne valjan. To je na regionalnoj osnovi, to je nasilna kajkavizacija, nema bit šta drugo. I sve je zaboravila, sve lipo šta smo prošli skupa, a i ono manje lipo. Zaboravila je kako smo se ovo lito kupali u moru (ne u Jarunu) na smjene. Jedan se kupa, ne udaljavajući se od obale, a druge je sta na stražu na siki i pazija da ne dođe Horvatinčić u gliseru. Onda bi se posli zaminili, oni sa straže je iša u more, a oni iz mora je  iša na siku čuvat da ne bi doša Horvatinčić u gliseru. A meni ni nasilna kajkavizacizija Štrunfova (valjda nešto kajkaju, nisan gleda) ne smeta, jer moj dom je odavno  nasilno kajkaviziran. Kod mene je ona tanka spužva u kuhinju-spirek, kacijola je šeflja, maslo je jebeni putar ima još pedeset iljada primjera kako se Metropola na meni iživljava. I nikad jednu rič kontra toga nisan reka, i ona meni tako? E sad san popizdija zaozbiljno, ovo nisan više ja u pitanju, branin čast cile Dalmacije od iživljavanja na regionalnoj osnovi, sad će ona vidit , Gospe mi... Diga san se s kauča (eto i to, nije bilo lako, ali jebi ga) složija san ubojiti izraz lica i pita san je ozbiljnin i prijetećin tonon da je li to ona oće reć da smo mi svi Dalmatinci lini? Ona je nastavila u revijalnon tonu i rekla je da za druge Dalmatince ne zna, ali da san ja lin. E tu san popizdija i reka san da oni iz Zagreba nas ovde drže da smo retardirani, a da su oni svi u kurcu i da šta se nije udala gori za kojega dudeka, nego za mene linog i ludog Dalmatinca. Onda je Druga dalmatinska prešla u kontraofenzivu protiv brojnijeg, nadmoćnijeg i bolje naoružanog neprijatelja i zapiva san joj: oj Purgeri  jabuke van gorke, Dalmatinci jebu van djevojke! Nije ostala dužna, zavikala je to-var-ska pičko! E tu san popizdija, otiša san u WC, uzeja od tamo njene higijenske uloške, vratija se s njima slavodobitno u dnevni boravak i na sav glas zavika: pur-ger-ske pičke! Neka sad vidi ko je pička i ko koristi uloške i tampone? Regionalni sukob je eskalira, izvadila je iz frižidera kesu s blitvon kako bi dokazala da san blitvar. Pizdarije, meni su dobri meso i kumpriri,  a ona uvik oće jist nešto zeleno. Sukob je eskalira, ona je zauzela spavaću, dičiju sobu i kužinu, a ja san zauzeja dnevni boravak, wc i balkon, a hodnik smo ostavili za bojno polje. Ona je upravo bijesno zalupila blitvarski laptop, na šta san popizdija i istresa jon svu boršu u wc školjjku i potega vodu. Počela mi je bacat cd-e i dvd-e kroz ponistru, letili su sa sedmog kata bidni Zappa, Deep Purple, Yesovci i još neki. To nisan moga gledat od gada i uzeja san jon jednu  novu postol (kajkavski: cipelu) i zapalija je nasrid hodnika. Joj šta je lipo vidit kako gori postol zagrebačkih registarskih oznaka! Bulaznila je nešto o tome da idemo gori studirat i još ostajemo gori radit i još onda mi je zubima odgrizla kabel od satelitske. Na to san odgovorija da će brzo kajkavizirat klape pa da će Da te mogu pismom zvati se zvat Kad bi te mogel z popevkom klicat. I reka san da više neću trpit tu centralizaciju i kolonijalni odnos iz metropole i da neću više ništa imat zajedničko s metropolon. I uzeja san pilu da sina pripilan po pola i da svak uzme svoju polovicu, kad taman da ću ga počet dilit, a ono došlo je pismo od Keruma kako ne valja od pizdariija činit regionalne podjele i da valja stat na balun. Da je gadljivo malo to sve skupa, ali da to triba dostojanstveno istrpit. I šta ću? Kad san prvi put u životu čuja gradonačelnika da je reka nešto pametno mora san ga poslušat. A i za reć pravo, ti torcida bbb sukobi u našu kuću ne bi išli, kad je moja Žena žešća za Hajduka nego šta san ja. Da bi ovo bilo do kraja točno, pritila mi je da će me zaminit gorin, ali gori ne postoji. Kajgod!

BlozecuvajHrvatsku @ 17:50 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668