Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog - rujan 2013
subota, rujan 14, 2013

Kućni vrhovni komadant je odlučija da ćemo renovirat spavaću sobu. Argumentacija je bila uzaludna, iako san reka da je to soba u koju se spava, pa šta ima veze kakva je, da ko gleda sobu dok spava, ma isto je odlučeno da će bit troška, radova i svakakve zajebancije. Meštra se nema šta birat (ajde bar to), ministar namještaja je za nas Toni. Neću valjda kupovat gotovi namještaj pa ga prvo platit, onda čekat da mi ga dostave još 6 miseci (dok obore stabla, ogule koru s njih, ispilaju ih u daske, pa naprave to u tvornicu) i još dva tri miseca posli da čekan montažu?. Pa još kad i dođu ti montažeri da in u kutiji fali po dijelova i vida? Nema šanse, sve šta ima u našu kuću napravija je Toni, on će mi napravit i kapsil (mrtvački sanduk) kad umren! Toni je sve izmirija, sve smo se dogovorili šta i kako i ostalo je samo poć kod njega izabrat boju dasaka od kojih će nan napravit sobu. Ali to je samo kod normalnoga svita, normalnin ljudima je pičkin dim izabrat koje boje će biit daske, mojoj Ženi je to atomska fizika, nauka i doktorska dizertacija! Došli smo kod našeg maranguna (drvodjelca za one iz gornjih krajeva) i ministra namještaja i on nan je sta pokazivat male dašćice raznih boja. Po njemu tu ima 300-400 boja, a po meni maksimalno pet boja, možda šest u vr' glave. Prvo je pita da oćemo li bilu, bilu, bilu, bilu ili bilu boju? Mislija san da me zajebaje, da je bila boja bila boja i da ih nema 75 vrsti. Reka san da bi ja bili su bili vrhovi planina boju, a ako nema da bi onda Novu Bilu. Pokaza je stotinjak bilih dašćica sa različitin kodovima i odabrali smo bilu, sa dva l:billu. Da mi je znat koje od ovih bilih boja je bija Billy The Kid? A onda je moja žena ga pitala da ima li neku boju za malo razbit ormar, da joj nije skroz bil. Ja san reka da imamo na Braču puno lipu sikiru za razbit ormar, da šta s tin zajebaje Tonija, Toni radi ormare, a ja to mogu i sam razbit. Onda su počele izlazit sve moguće boje i nijanse, za koje nisan ni zna da postoje. Recimo akrilna protupješadijsko mat bordo boja ili iskričavo teget kričavo zelena. Toni je reka da mu ljudi puno u zadnje vrime uzimaju deoksiribonukleionsko prpošno praskavu sivo maslinastu. Ja san na to reka da kad mu oni uzimaju, da ne tribamo onda i mi, da će se ionako riješit dasaka te glupe boje. Zagasito diskretno folk narančasta isto da mu dobro ide na tu kombiinaciju. Pita san ga di mu dobro ide, je li mu dobro ide na živce? Onda nan je pokaza hrapavo podmuklo praskozornu teget modru boju, a meni je ta boja sličila na one teče u kojima su babe kuvale robu na špaheru prije nego su izmislili mašine za prat robu. Ženi mi se svidila nježno proljetno nuklearno radijacijska skoro pa žuta nijansa sive boje u Tonijevom katalogu. Samo Toni je reka da te daske su debljine 33,5 milimetra a da su nan ove ostale od 35 milimetara i da mu je dobavljač tih dasaka u Tirgistanu, pa bi morali pričekat oko godinu ipo-dvi, dok mu to isporuče. Ima bit da je taj Tirgistan puno dalje od Sinja, kad in se toliko oće da to donesu. A biće in tamo stabla ruše slonovi surlon, pa onda još nosu i te daske na devama, ko će znat? Tako je ta maštovita boja sama sebe eliminirala, a baš šteta, izgledala je ka prvoorazredna pizdarija. Od tih boja san skroz naskroz popizdija i da ne dobijen moždani udar poša san vanka zapalit. Di ćeš pušit u kancelariju od radione za namještaj, plane li to, svi kanaderi ovoga svita ne bi požar ugasili. A osim toga Toni i stoji u kuću poviše radione, pa san izaša u dvor zapalit cigaret (ne kuću). Dok san ja pušija isprid kuće, njima unutra je uži izbor pa na tamno crnu nijansu boje ciklame, prvorazredno obrnuto proporcionalnu živčano ljubičastu i prolivno muklo razarajuću oker boju s veleneredom kneza Trpimira i vodenim hlađenjem. Valjda te boje najbolje pašu po feng šuiju i dži džicuu. Mene je nekako u isto vrime strahovito zabolija kurac koje će boje bit daske i pustija san ih još oko dva, tri sata da pametuuju na tu temu, dok san ja izgriza sve nokte do lakta. Pita san Tonija je li mu materijal bioološki razgradiv i ako nam dopizdi i ta soba, pa je za desetak godina bacimo u pizdu materinu (ka šta ćemo sad ovu koju imamo) oću li onda je morat po normama Evropske Unije nosit je tamo di se nosi bacit nuklearni otpad? Namještaj je naime bokun nezgodno bacit u more, jer pliva, jebiga.. Onda je Toni iša činit račun i isprvo san se živ usra kad san vidija cifru, asti Gospu, pa ne opreman cilu zgradu namještajen, radimo samo jednu kurčevu sobu. Onda nan je da popusta dvadeset posto, pa se to svelo na svega nekoliko iljada eurosportova. A materiijal je prvorazredan, napravit će mi i krevet od armiranoga betona za mojih 110 kila. To one pizde u dućanu od namještaja ionako ne mogu. Kad smo pošli doma, pita me Žena da iman li toliko para. Reka san joj da neman, a ona me gledala i čudila se kako me može bolit kurac kad nas je čovik počastija takvon cifron za zavrtit se u glavi. Odgovorija san Ženi da mi je sve isto koliko para neman, jer da ću i onako dignit kredit, pa da ćemo tu sobu vraćat još nekoliko godina nakon šta riknemo od duboke starosti. Žena je nešto prigovarala, a ja san joj zapritija da ću joj monotonu boju njene plavokose frizure razbit krvoločno nasilničko bezolovnom nijason zdepasto crvene boje. Sigurno joj se ta nijansa puno svidila, jer mi je Žena na sam spomen te boje za mušterije istančanog ukusa, trenutno prestala srat.

BlozecuvajHrvatsku @ 14:27 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
nedjelja, rujan 1, 2013

Žena i ja smo se to jutro probudili prirodnom smrću. Bila je nedilja, a papiga se drala ka blesava već oko sedam manje kvarat. Kako je papiga iz prirode i probudila nas je, mi smo se probudili prirodnom smrću. Žena je bila jako dobre volje, potirala me iz kreveta, da može se dignit sa moje strane. Kaže da joj je lakše ustat se na livu nogu sa moje strane od postelje. Nježno je zaurlala da iden stavit vodu za kavu. Nije bilo druge, otiša san, stavija san vodu za kavu i upalija špaker. Kako mi je Žena slabe volje, pobožno san sta kraj špakera i gleda da ne bi uzavrila voda, pa da ne bi pokipilo par kapi po špakeru. Tija san po svaku cijenu izbjeć krvoproliće, a kužina je puna noži, mogla bi mi žena zabit 6-7 noži u prsi, ako pokipe dvi kapi vode. U to se Žena pojavila u kužinu i potirala me ća, jer da ću ja sigurno nešto zasrat. Voda je uzavrila i Žena, jer da će ona skuvat kavu, pravu, jaku a ne šporku vodu koju ja skuvan je išla stavit kavu u uzavrilu vodu. Začulo se prljpkvšššš, Ženu mi je zajeba Arhimed, pa joj je sve iskipilo iz vrile vode već nakon šta je stavila dvajstisedan kućarini kave u to. Onda je popizdila na mene i ja san joj bija kriv šta je njoj pokipila kava! Jer da ona uvik ulije vodu do četri ipo centimetra ispod vrha od kogume (džezve), a ja san ulija puno vode, samo do četri centimetra i dva milimetra ispod vrha od kogume. I zato san ja kriv šta je njoj pokipila kava. Mora san se složit, jer ako ćemo pravo reć, ja san upalija špaher, a i kad smo kupovali tu kurčevu keramičku ploču, ja san tija da uzmemo tu koju smo na kraju i uzeli. Žena je beštimala, mene, Arhimeda i sve muške na svitu. Uvečer san trefija Begu, šta je tu večer svira sa Otprilike ovako, bendom koji se u Zagrebu zove Tak nekak. To su iskusni muzičari, u poodmakloj životnoj dobi, tako da njihov bubnjar Patak se kod hodanja malo pomaže štakon. Bego mu je reka da makne tu štaku koja ga podsjeća na njegovu treću životnu dob i skori kraj. Ja san ustvrdija da čovik koji hoda sa štakon se zove štakor. Bego mi je reka nekoliko životnih mudrosti, recimo da muzičar se može obogatit priko noći samo ako proda opremu. Još mi je reka da ima siguran i pouzdan recept kako smršavit deset i više kila priko noći. Otpilaš sebi jednu nogu, jer da noga prosječnog čovika teži najmanje deset kili. Reka san mu da u mome mistu deset kili teži noga od prosječnoga kepeca, a Bego mi je reka da šta se žalin, da ću onda ja izgubit još više kili ako otpilan nogu. Osim toga, kaže da kad izgubiš nogu vidi se da si izgubija deset kila, a ti (to ka ja) da izgubiš 10 od svojih 110 kila, a bez da izgubiš pri tome nogu, to se ne bi niti vidilo. Nije mi jedino bilo jasno, kako se mogu vidit kili koje san izgubija? Kad san ih izgubija, onda ih nema, pa se ne mogu niti vidit.Kad san vidija da je Bego pripun iskustva i životnih mudrosti, požalija san mu se kako san ja žrtva biloškoga rata sa Ženon. Bego (koji se inače pet, šest puta ženija) suosjećajno je klima glavon, napravija je tužnu facu i naručija je pivu. Primjetija san da Bego može popit i toplu pivu, ako je pristojno ladna, da se rosi krigla. Bego je reka da je to sve kriva Eva, da je to ona sve zasrala. Teološki mi je to objasnija, da Bog nije stvorija čovika da radi, nego da gušta u raju i na svoju sliku i priliku. I sve je bilo u redu, prvi čovik Adam je gušta u raju (ne radeći ništa) i sve to je bilo tako, dok Eva nije poželila jist jabuke. Tipično žensko, od sve spize ovoga svita šta je bilo u raju, ona je tila jist kurčeve jabuke. A bog je zabranija jist jabuke, jer nisu bile još zrile, ali kurac, ona oće, pa oće jabuke. I normalno, Bog koji sve vidi, čuje i zna, vidija je da su Eva i zmija žderale jabuke, pa je popizdija i odlučija ih je kaznit. Kako je i red, ka pravi roditelj, Bog je pozva Adama, jer da je on stariji. A normalno da je stariji, kad je Bog od njegovog rebra napravija Evu. Da je mlađi, ne bi ima od čega onda nju napravit. Kako još od biblijskih vrimena kad dica šta zaseru, najebe uvik stariji, Bog je zva Adama da ga kazni. I reka mu je, nećeš ti meni više guštat ovde u raju, potirat ću te ća i cili ćeš život u znoju lica svoga radit ka pas i hranit tu svu dičurliju koju si onoj kravi ujeba! I još mu je miljun kazni smislija i kad više nije ima šta, onda ga je Bog još za kraj i nogon u guzicu prokinija. Kad je Eva vidila da je Bogu nestalo kazni, došla je od tamo di se bila sakrila i rekla je da je ipak ona jila jabuke, pa da bi valjalo i nju kaznit. Kako Bog više nije moga nijednu kaznu smisilit (sve je kazne na Adama potrošija) reka joj je da će krvarit pet, šest dana u misecu i da će dicu rađat u teškin mukama. Računa Eva, tih par dana će pritrpit, rodit ću dva tri puta u životu, pa se može reć da je još dobro i prošla. Još mi je Bego reka i da postoji psihološki pristup istome problemu. Žene par dana imaju PE-EM-ES, onda imaju stvari (voljom Gospodinovom), pa imaju ovulaciju i to sve kad zbrojiš ispada da su žene normalne samo dva dana misečno! E tu dolazimo do Begine nevolje,jer on je muzičar. Naime, ta dva dana kad je Begi žena normalna, onda on svira negdi vanka Splita. A ona dva dana kad je meni Žena normalna, je Liga prvaka, ili je moja Žena na službenome putu.

jabuke i vino, bez vina


BlozecuvajHrvatsku @ 21:05 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668