Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog
subota, rujan 3, 2011
Opet ležiš na kauču i ne radiš ništa, rekla mi je Žena. Samo radin ono šta najbolje znan, a i došlo mi je malo slabo, jer si opet upalila CMC. Nije pomoglo, postala je još žešća, kako se možeš tako gledat, ovaj radi ovo, ovaj ono, a ti (to ka ja) ništa. Pokuša san dat ispravku netočnog navoda i evocirat uspomene na onaj tužni dan prije desetak godina kad nismo još imali mašinu za sude, pa kad san obrisa sude. Jer moja Žena misli da se sude ne smi spremat na misto mokre. A zašto? Valjda da se ne prilade, a da koja osjetljivija čaša valjda može uvatit i upalu pluća. Ma ništa, muž od ove igra balun i tenis, muž od one tuče faturete (kajkavski: radi u fušu), onaj jebe svoju tajnicu, a ja baš ništa. Ka da san ja kriv šta neman tajnicu? Nije pomoglo, i dalje me držala u seriji među konopima kroše, direct, aparkat. Nije se niti tila sitit kad san prije šest, sedan godina tuka bajame na balkonu. A baš san ilipo tuka bajame, 3:0 u setovima, pa još san ih u zadnjen setu tuka u taibrejku! Ma ništa, zlostavljanje se nastavilo, bija san linčina (kajkavski: niškoristi), žderačun (kajkavski: prožderuh) i još san svašta bija, a onda mi je sinilo. Puklo mi je prid očima, ne nije mi dala trisku (kajkavski: šamar), poštovala je mojih priko pedeset kila prednosti u masi, sitija san se da me to ona zlostavlja na regionalnoj osnovi! Svi znaju da mi je Žena iz Zagreba i  jebe me ka’ Mamić Maleša, eto to je!
Opizdija me Grički top, čula je zov rodnog kraja i gotovo je, odma je popizdila. To je nema bit šta drugo, kome može smetat šta san srasta s kaučon? Ne ločen, ne kockan, ne kurban se, niti se drogiran, ma sve za kurac, opet ne valjan. To je na regionalnoj osnovi, to je nasilna kajkavizacija, nema bit šta drugo. I sve je zaboravila, sve lipo šta smo prošli skupa, a i ono manje lipo. Zaboravila je kako smo se ovo lito kupali u moru (ne u Jarunu) na smjene. Jedan se kupa, ne udaljavajući se od obale, a druge je sta na stražu na siki i pazija da ne dođe Horvatinčić u gliseru. Onda bi se posli zaminili, oni sa straže je iša u more, a oni iz mora je  iša na siku čuvat da ne bi doša Horvatinčić u gliseru. A meni ni nasilna kajkavizacizija Štrunfova (valjda nešto kajkaju, nisan gleda) ne smeta, jer moj dom je odavno  nasilno kajkaviziran. Kod mene je ona tanka spužva u kuhinju-spirek, kacijola je šeflja, maslo je jebeni putar ima još pedeset iljada primjera kako se Metropola na meni iživljava. I nikad jednu rič kontra toga nisan reka, i ona meni tako? E sad san popizdija zaozbiljno, ovo nisan više ja u pitanju, branin čast cile Dalmacije od iživljavanja na regionalnoj osnovi, sad će ona vidit , Gospe mi... Diga san se s kauča (eto i to, nije bilo lako, ali jebi ga) složija san ubojiti izraz lica i pita san je ozbiljnin i prijetećin tonon da je li to ona oće reć da smo mi svi Dalmatinci lini? Ona je nastavila u revijalnon tonu i rekla je da za druge Dalmatince ne zna, ali da san ja lin. E tu san popizdija i reka san da oni iz Zagreba nas ovde drže da smo retardirani, a da su oni svi u kurcu i da šta se nije udala gori za kojega dudeka, nego za mene linog i ludog Dalmatinca. Onda je Druga dalmatinska prešla u kontraofenzivu protiv brojnijeg, nadmoćnijeg i bolje naoružanog neprijatelja i zapiva san joj: oj Purgeri  jabuke van gorke, Dalmatinci jebu van djevojke! Nije ostala dužna, zavikala je to-var-ska pičko! E tu san popizdija, otiša san u WC, uzeja od tamo njene higijenske uloške, vratija se s njima slavodobitno u dnevni boravak i na sav glas zavika: pur-ger-ske pičke! Neka sad vidi ko je pička i ko koristi uloške i tampone? Regionalni sukob je eskalira, izvadila je iz frižidera kesu s blitvon kako bi dokazala da san blitvar. Pizdarije, meni su dobri meso i kumpriri,  a ona uvik oće jist nešto zeleno. Sukob je eskalira, ona je zauzela spavaću, dičiju sobu i kužinu, a ja san zauzeja dnevni boravak, wc i balkon, a hodnik smo ostavili za bojno polje. Ona je upravo bijesno zalupila blitvarski laptop, na šta san popizdija i istresa jon svu boršu u wc školjjku i potega vodu. Počela mi je bacat cd-e i dvd-e kroz ponistru, letili su sa sedmog kata bidni Zappa, Deep Purple, Yesovci i još neki. To nisan moga gledat od gada i uzeja san jon jednu  novu postol (kajkavski: cipelu) i zapalija je nasrid hodnika. Joj šta je lipo vidit kako gori postol zagrebačkih registarskih oznaka! Bulaznila je nešto o tome da idemo gori studirat i još ostajemo gori radit i još onda mi je zubima odgrizla kabel od satelitske. Na to san odgovorija da će brzo kajkavizirat klape pa da će Da te mogu pismom zvati se zvat Kad bi te mogel z popevkom klicat. I reka san da više neću trpit tu centralizaciju i kolonijalni odnos iz metropole i da neću više ništa imat zajedničko s metropolon. I uzeja san pilu da sina pripilan po pola i da svak uzme svoju polovicu, kad taman da ću ga počet dilit, a ono došlo je pismo od Keruma kako ne valja od pizdariija činit regionalne podjele i da valja stat na balun. Da je gadljivo malo to sve skupa, ali da to triba dostojanstveno istrpit. I šta ću? Kad san prvi put u životu čuja gradonačelnika da je reka nešto pametno mora san ga poslušat. A i za reć pravo, ti torcida bbb sukobi u našu kuću ne bi išli, kad je moja Žena žešća za Hajduka nego šta san ja. Da bi ovo bilo do kraja točno, pritila mi je da će me zaminit gorin, ali gori ne postoji. Kajgod!

BlozecuvajHrvatsku @ 17:50 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668