Došao je tiho i stao u govno.
Blože čuvaj Hrvatsku
Blog
subota, svibanj 16, 2015

Neki put i poć kupit spizu može bit avantura opasna po život. Zato su najveći stručnjaci i eksperti otkrili da ne triba u spizu ić često, ali kad odeš da valja pokupovat sve. Da bi čovik moga kupit sve triba poć u najveći dućan u selu, di se može sve kupit na jednome mistu. A di ćeš ić kupit spizu nego u Konzuma? U starog dobrog To-do-rich-a, jer obavljajući spizu u Konzuma čovik se osjeća ka Robin Hud. Kako se može osjećat čovik ka Robin Hud dok kupuje kurčevu spizu? Pa lipo, kupujući u Konzuma, otima se se siromašnima (meni), da bi se dalo bogatima (njemu). Zato, tu mejk long stori šort, otiša san najranije ujutro u spizu u Super Turbo Dizel Injekšn Dolby DTS, 5.1. HQ Konzuma, u kojemu ima kupit sve od igle do lokomotive. A budete li čitat dalje, vidit ćete kako je to bila dobra odluka, jer ko bi tu torturu ponavlja na više mista i po nekoliko puta? Ajde dobro je, nije velika gužva, na parkingu nema više od petsto auti, a čak ima i slobodnih kolica. A lipa su kolica, velika, moglo bii se u njima vozit kapsil do groblja. Vozim tako ta kolica po butigi, a valjda će mi vridit dozvola B kategorije za njih. A nije to zajebancija za vozit, jer su redovi između polica široki taman toliko da se mogu mimoić dva kolica, iako isto valja malo uvuć laktove da se ne potulja robu s polica. Vidi, stalak za suncobran je snižen trideset posto i ne košta niti sto eura. To se isplati, uzet ću ih dva-tri, nema veze šta neman suncobran i ne znam di ću s tim stalcima. Jeba te Bog, pet litara tekućine za brisače s kojon se pere staklo od auta samo 49.99, uzet ću i to, pa makar mi trajalo petnaest godina, neće se pokvarit, neću to pit. Prolazin (vozeći puna kolica normalno) kraj police s materijalima za pravit kolače i tamo sretnen jednog poznatog. Čitan cedulju i autoritativno uziman šećer u prahu, rumunjsku čokoladu za kuvanje (na akciji je, ko kupi osamdeset prašaka za pecivo dobije je besplatno, jer joj izlazi rok trajanja priksutra) i brojin praške za pecivo da ih bude osamdeset. Taj poznati me pita, da kako znan šta i koliko triban kupit. A ja mu odgovaran da mi je to lako znat kad ja doma kuvan i pravin kolače. To san mu reka samo zato da mogu ovde napisat, pa da mi Žena popizdi jer od mene nema većeg linčine i manje pomoći u kući. Lito samo šta nije počelo, pa su zato zimske gume za auto na posebnoj akciji: ko ih uzme četri, dobije petu mukte. Uzimam! A u pizdu materinu, koliko god su kolica velika, s ovih pet guma za auto san ih napunija, moram poć po još jedna kolica. Kako sad iman dva para kolica, kupija san još i pet katanaca i lance za gume za vozit se po snigu. S tim sam lipo veza jedna kolica za druga i sad ih vučem izad sebe po Konzumu ka lokomotiva. Dobro je, na frižideru kod mesara san čeka niti dvi ure, a obično toliko dugo čekan da je još živa beštija koju kupin u mesara kad počmem čekat. Još 5-6 sati u redu na frižideru za salamu i sir, pa možemo polako prema doma. Dok čekan red, kratim vrime slušajući pisme s radio Konzuma, koji svira tamo. Na radiju je Proliverova pisma Vjeruj u Ljubav. Najpederskija pisma naše diskografije svvih vremena, jer joj refren ide: daj mi svoj u ruku sad! Ajde i to sam iščeka i drajvam dva kolica vezana jedna za druga, a ko će sve to utrpat u auto? Ništa kupit ću i prikolicu za traktor pa ću je zakačit izad auta, za ono šta san nakupova šta mi sto posto neće stat u portapak. E sad još platit sva ta govna na blagajnu pa sam gotov. A ima dvista blagajni, ali jebiga, samo tri rade. Sad valja složit strategiju, di ću prije doć na red? Prva blagajnica mi djeluje kilavo, stanem li u taj red, neću do večeras. Na drugoj blagajni ima manje svita, ali su svi ka i ja, s po najmanje 2 kolica i po 10 000 artikala. E, zato iden na treću blagajnu, di ima više svita, ali zato su kupili manje robe, pa bi triba tu prije doć na red. Asti pizdu materinu, tu je nekoj babi odbilo karticu nakon šta joj je blagajnica tukla svu robu. Blagajnica je pita gospođo oćete platit kešom? Baba odgovara na pitanje protupitanjem: goospođo je li keš oni šareni papirići šta ih ljudi nose po novčanicima?? Ajmo mi u neki drugi red, ovde neću do Božića doć na red. Stanem u drugi red, u one blagajnice koja mi se više ne čini tako blesava. Lipo žena naplaćuje na blagajni, pita ljude imate li ka plus karticu, ma žena je ka Bog, skroz san je krivo procjenija. Nije prošlo niti uru vrimena, već je dvi mušterije rješila. Evo joj od odizad dolazi neki čovik koji izgleda ka da ga je poplava izbacila. Ona se diže od blagajne i ide s njim brojit plastične boce koje je on donija u dvi kesetine visoke po metar ipo. Neka ide u kurac on i ona i boce, iden ja u treći red. Taj ću treći red čekat i više se iz njega ne mičen, pa taman čeka tu do popodnevne smjene, možda će blagajnica iz popodnevne smjene bit brža od ove? Čekam tu u redu i sad je najedanput sve stalo. Blagajnica je uzela desetak papirantih vrećica s kovanicama u lipama unutra i onda prosipa sebi lipe u šaku, pa ih broji, pa punu šaku lipa baca u blagajnu, pa neki kurac piše. Jebale je lipe i kovanice! Doobro je izbrojila je to, nije ni ura vrimena prošla, idemo naprid, mičemo se! Sad joj se potrošila ona rola od karte na koju izlaze računi iz blagajne. Doša je meštar, relativno brzo, još isti dan, rastavija je blagajnu i montira joj novu rolu karte unutra. Nudim im rolu karte za guzicu (kupija san šteku karte za guzicu, mogu ljudima kad im je potriba ustupit jednu rolu) ako im može pomoć, ali da neće, da u blagajnu idu druge role, uže. Ožednija san od ovolikog čekanja, otvaran bocu s tekućinom za brisače i otpijem dobrih po litre odjedanput na guc. Samo da mi ne dođe rutat (podrignit) jer će iz mene garant izlazit mjehurići od sapunice. Ajde dobro, krenilo je opet, odradila je par ljudi i digla se blagajnica i ide ća. A taman ja iman doć na red. Da je njoj pauza, jebem ti mater tebi i pauzi, pa se onda još žale da radnici u gazda Tode imaju slaba prava, a imaju čak i pauzu, jebala ih pauza! I tako nevolja po nevolja, nekako san ipak doša na red i u sumrak se vratija doma. Usput sam zva 5-6 momaka sa student servisa da mi ta sva govna koja san nakupova pomognu donit iz auta doma. I kad san doša doma, šlag dolazi na kraju: pita me Žena da di sam se zadrža do ove ure? A eto, svi koji su ovo pročitali su mi svidoci da ja nisan ništa kriv.

BlozecuvajHrvatsku @ 13:05 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
Brojač posjeta
42668